Bivši robijaš

.
Ko nije voleo grupu TNT i čuvenog "Broja 1" - bolje neka preskoči ovaj uvod. U stvari, bolje neka preskoči čitav post. Ne samo što neće razumeti jednu metaforu, već će se verovatno zaglibiti u blato TUDJE nostalgije...

Šta ja tu mogu. Nisam vam ja kriv što nemate svoju nostalgiju. Niste naravno krivi ni vi, niko ne bira kada i gde će da se rodi. Eto, na primer ja bih voleo da sam se rodio u Aleksandrijiji u vreme Hadrijana, ili u Krakovu u vreme Bordžija... Pa nisam.

Elem, najčuveniji stripovani matorac je počinjao njegove čuvene istorijske priče frazom: "Deco, ja sam vam već star i ne razumem se u te stvari, ali..." a onda je sledila tobož-poučna priča iz mladosti... Upravo sam se spremao da sa vama (koje JOŠ nisam rasterao) podelim jednu takvu "bajatu" priču:

Family reserve

:

Srpski Domaćin neće odjahati u zalazak sunca! Nije to naš stil... Ja hepiend zamišljam drugačije:

Dok stoji ponosno na vetrometini i nepokolebljivo istrajava u borbi za naše vrednosti i način života, u desnoj ruci mu sekira, u levoj čašica, a iza ledja mu "rže" njegov verni - rakijski kazan!

Nek puknu dušmani!

U inat svim euro-entuzijastima, akciznim markicama, Briselskim preporukama i direktivama - brat i ja cepamo čvornovate panjeve i kuvamo džibru.

Nezdravo? Ti ćeš 'mi kažeš pirgavi! Nije ekološki? Šatro - žao im drva... More! Možete da nas muntate koliko hoćete, da nam spinujete rogove, sveće, bubrege, štapove i šargarepe... Ali dalje nećeš moći! Naše voće! Naš kazan! Naša drva, voda, vreme...

Naša stvar!

I što je najbolje - ni ja ni brat ne pijemo. Pogotovo on, mene još ponekad i prevare mangupi, ali i u tim retkim prilikama pijem vino ili pivo. Pa u čemu je onda vic?

Braća Ristić peku IZ PRINCIPA!

U stvari to je više kao neki dug... Taj voćnjak smo sadili i podizali svojim rukama. Od '78. kada su naši roditelji uz pomoć "kase uzajamne pomoći" (davno zaboravljeni beskamatni radnički kredit iz soc-vremena) kupili taj komad oranice, svaku stopu smo zalili našim znojem. Počeli smo iste zime sa 60 betonskih stubova izlivenih "na ruke" pošto struje godinama nije bilo...

Zapravo, dok smo podizali taj voćnjak - on je podizao nas. Tu smo se još kao deca naučili radu, upornosti i strpljenju... I sada vraćamo dug: šteta je da propada.

Verovatno nam neće trebati tamo-neka zbunjena Evropa da nam objasni kako odavno živimo sasvim drugačije od naših roditelja, i kako jednostavno više nemamo vremena za sve to. Ali možda bude i obrnuto! Možda nam taj, sada već pomalo zapušteni komad zemlje - ponovo otvori oči.

Sedeli smo tamo juče i satima osluškivali kišu kako pada, i vatru kako pucketa. Nismo mnogo ni pričali, samo smo netremice piljili u tanak mlaz koji je curio uporno kao vreme...

I vreme je skoro stalo.

.

Reforma pravosudja (iz ugla slučajnog prolaznika)

.

 -"Izvinite! Četvrti opštinski?"
-"Tu odmah, iza ovog parkića..."
Radnica na šalteru informacija je bila uslužna: "Za predaju zahteva idite na šaltere 9, 10 ili 11."
Kako sam se nadao super sam prošao, mislim u sebi. Samo nekoliko stranaka ispred pomenutih šaltera,  dok su se na svim ostalim otegli dugački redovi.  Dok čekam, studiram fizionomije ljudi oko sebe i besciljno zveram okolo.

Ali ono što mi je privuklo pažnju nisam video - nego čuo. BUKA! Odvratan kakofoničan odjek, kao na nekoj velikoj železničkoj stanici - samo mnogo jači. Jasno mi je bilo odakle dopire - u prostoriji odprilike 50 x 20 metara nalazilo se u tom trenutku oko 150-200 ljudi. Velika betonska sala bez ijedne pregrade, sa samo par vrata i prozora odjekivala je kao pećina. Svi su morali da govore bar dva puta glasnije da bi se razumeli sa čovekom pred sebe. A ako su još bili rastavljeni šalterom - morali su da viču. Namejao sam se u sebi: pa ovde je bar 50 decibela više nego u mojoj štampariji! A štamparije nisu baš poznate kao mesta mira i kontemplacije...

Dotaći nečije srce

:

(complaining is silly - either act or forget / bilbord koji bledi na suncu)

"Najviše se bavim sposobnošću dizajna da dotakne srce posmatrača. Videli smo tako mnogo profesionalno odradjenog i vrhunski realizovanog grafičkog dizajna, predivno ilustrovanog i majstorski fotografisanog, pa ipak sve to me (a verujem i druge) ostavlja hladnim. Tako je mnogo limunade, dobro producirane, šatro prelepe - limunade. Ništa da vas pokrene, ničeg za razmišljanje, tek poneka informacija, ali sve u svemu - šuplje. Mislim da je glavni razlog za svu tu bozu i limunadu u tome što većina dizajnera ne veruje ni u šta. Nismo baš politični, a ni religiozni, nemamo stav ni o jednom važnom pitanju. Kada je vaša savest tako fleksibilna - kako možete da stvarate upečatljiv dizajn?  Gledao sam filmove koji su me dotakli, čitao sam knjige koje su promenile moj pogled na stvari, i slušao gomilu muzike koja je uticala na moje raspoloženje. Naš cilj u budućnosti će biti da dizajnom dotaknemo nečije srce."


Stefan Sagmeister

(moj amaterski prevod kratkog teksta iz knjige Graphic Design for the 21st Century 100 of the World's best Graphics Designers - Charlote & Peter Fiell ) prelistajte knjigu
:

Lekcije sa pijace: "Luzer"

.

-"Oo-hoo-ho-hoo! Vidi ti njega!"
-"Pa, nee! Pa ne mogu da...Pa jesi to STVARNO TI?!"

Zagrlismo se na sred buvlje pijace, ne obazirući se na gužvu...Kao da smo upravo nakantali neke ljute pacere u basketu.

-"A ja sam mislio da si ti u nekim Amerikama. Znaš ono: Australija i Kanada biće zemlje udruženog rada" - smejem se puna srca i pokazujem na prljavo ćebe koje predstavlja sav "maloprodajni objekat" mog prijatelja iz mladosti.

-"Jesteee!" - nakezi se on -"A ja sam mislio da ti, da prostiš, duvaš u onu veeeliku frulu na Tibetu!

Ništa se nije promenio: isti onaj mangaš sa Zvezdare koji se uvek dočeka na noge.

-"Pa gde si ti čoveče! Šta ima? Šta radiš?" - rešetam ga pitanjima.

-"Ma ništa...Evo vidiš (pokazuje na ćebe) krpim kraj s krajem, preživljavam..." 

Lekcije sa pijace: "Papučić"

.

- "Snajka! Jel' te sluša muž?" - probudi me piskavi glas. Odleteše mi misli u koje obično potonem subotom, dok kaskam za ženom natovaren kao magarac:

- Aaa! Gledam ja vas već dugo...A i tebi snajka - svaka čast! Prati te u stopu - kao neko kučence...

Uhvatim vazduh da joj odbrusim nešto prgavo, ali onda je pogledam bolje i odmah odustanem. Skupila se bakica kao suva smokva, nema je ni 40 kila sa krevetom. Pa se još savila do zemlje kao upitnik. Ali zato oči! Sevaju dva bistra i brza oka kao varnice. Pomislim: "Ovu treba pusti da završi šta je naumila. Ta ima šta da kaže."

Moja žena prevrće i pažljivo "studira" pušlu zeleni, ja se glupavo smeškam, a bakica veze: 

- "Čuvaj ga dete, trebaće ti još. Tako je i moj Srećko mene mazio i pazio. Ma, bila sam... Gospodja!"

Onda zaćuti malo, kao da je nešto preseklo u rebrima, pa škripavo uzdahne: "Čuvajte se deco..."

Prodjosmo dalje, u društvu Srećka i bakice... Malo kasnije, kad smo zamakli za druge tezge, uhvati me žena ispod ruke - kao nekad.

Likovao sam ćutke u mislima, zahvaljivao bakici a čestitao sebi.

Nekad je najbolje ne reći ništa.
.

Kraj detinjstva

.

Dobar dan. Potreban mi je izvod iz matične knjige... Ili, kako se kaže? Izvadak rodnog lista?

Bože moj! U mestu u kome sam rodjen, naučio da čitam i pišem, plivam, vozim bicikl, i proveo prvih desetak godina života - sada sam stranac. Zemljak iz dijaspore! Čak ne govorim ni jezik! Doduše, prošle su skoro četiri decenije od kada sam poslednji put prošao ovim ulicama, ali...

Naviknut da u svakoj situaciji pronadjem neki koristan ugao, gledam stvari oko sebe iz perspektive kosmonauta koji je obleteo galaksiju brzinom svetlosti. Za mene je prošlo samo trideset dana, a za njih - 36 godina!

- "Gornji Rahić?"  (matičarka čita mesto prebivališta) "Vaši roditelji mora da su bili prosvetni radnici?"

Kavez za vino

Podstaknuti zahtevom jednog potencijalnog klijenta, postavili smo sebi pitanje: Kako još niko nikad nije pakovao VINO? Bilo kakva kutija ili kesa bila bi samo varijacija neke već postojeće...  Morali smo se vratiti malo unazad, i razmisliti o samoj SUŠTINI proizvoda.

Prvo smo se setili one fraze: "Dobar sluga - zao gospodar!" Šta to zapravo znači? Definitivno se odnosi na slobodu: Vino oslobadja, ali traži i kontrolu. Kao rasan konj? Kao životinja... Zver? Odatle nije bilo daleko...

Dobre stvari su opasne. Opasno dobre!

Treba ih čuvati u kavezu...

// još fotografija i drugih zanimljivih stvari na ovom linku
.

Lekcije sa pijace: "Ubivena"

- "Pošto šljive? "
- "Četrdeset. Evo, ova gajba je načeta..."
- "Šta to znači? Da ne može da se bira?"
- "Pa šta imaš da biraš! Šljiva je šljiva. Sve su lepe..."
- "Kako da ne! Evo - vidi ovu. Ubivena..."
- "Šta ubivena? Ovo tebi ubivena?! Ma znaš šta GOSPODJO - Dovidjenja!

Gospodja "pušeći se" odlazi par tezgi dalje, dok nadrndani prodavac ostaje da mrmlja sebi u bradu: "Ti mi znaš šta je ubivena..."

Dijalog počinje iz početka, ali okretna bakica već pruža kesu i kaže: "Biraj dete, slobodno..."
- "A lepe su ti i jabuke... "
- "Imaš tu dole i ove slatke, ako voliš, a i nakisele... Ista je cena, ako voliš..."
- "Daćeš mi i dve kile breskvi..."

Domaćica bi verovatno prošetala još malo medju tezgama, ali sad namerno pravi predstavu. Hoće da "bandoglavom" pokaže šta je propustio. Ovaj se pravi da gleda na drugu stranu, ali ko za inat, sve ga mušterije zaobilaze...

Sam je kriv.
.