Bolje radi nešto korisno!

.
Ako se pitate (a verovatno se ne pitate) otkud sad ta pauza izmedju postova, kliknite na sliku i kašće vam se samo. I stvarno, sta vi radite ovde? Zar nemate neka pametnija posla?

Više rada - manje priče!
.

O konkurenciji - Sve najlepše!

.
Držimo našu konkurenciji u zabludi:
Oni misle da se trkamo!
(a mi istrčavamo počasni krug)
.

Stars & snipers

.
Ovo je u stvari za neki drugi blog. Nema baš nikakve veze sa stvarima o kojima obično pišem. A opet, kad život ovako režira neku situaciju - prosto je MORATE podeliti sa nekim. Pa eto, nek poruka ovog teksta bude (tek da opravda svoje postojanje na ovom blogu) : Ideje je Neko posejao svuda oko nas! Naša obaveza je samo jedna. Kad god se "sapletemo" na njih - treba da to podelimo sa drugima. Uvek postoji nada da će neko (sposobniji od nas) znati da ih iskoristi...

Vreme : Današnje. Mesto: Sajam knjiga, štand američkog kulturnog centra. Dok prelećem pogledom raskošne korice izloženih knjiga naviru mi uspomene na neko drugo vreme: Alen Ginzberg u "Domu Omladine" (ljubomorno čuvam "Urlik uma" sa potpisom), "American Theater Today" (na istom ovom sajmu), "Izložba Američkog Dizajna" u paviljonu Cvijete Zuzorić... Tih 80'tih smo stasavali na tim i takvim mestima, uz filmove, "B52's" i "Talkin-Heads", i Američku Čitaonicu u epicentru Beograda... Osećali smo da pripadamo dušom i telom tom uzbudljivom slobodnom svetu, čiji je blještavi panteon bio tamo negde "preko bare"...

A onda zastajem u šoku! U središtu sajamskog prostora organizuje se tribina, gosti upravo postavljaju pitanja na engleskom, a u centru dešavanja su DVA AMERIČKA MARINCA. Nabildovani i izbrijani "do glave". Čujem: "Da li su pucali na Vas? Jeste li bili ranjavani? ..." Marinci pažljivo slušaju pitanja, i iscrpno odgovaraju... Odjednom, osećam se kao filatelista medju fudbalskim huliganima. Pokušavam da se neprimetno udaljim (šta ako pomisle da bežim?) Povlačim se polako, zagledajući (kobajagi) knjige na policama, dok me zamišljeni užareni pogledi ubadaju u potiljak... Skoro na samom izlazu rukom za trenutak dodirnem jednu knjigu...

"Volite li Poa?" Upita me na američkom engleskom simpatičan čovečuljak malo "razbarušenog" izgleda, u nekoj ispranoj majici i džinsu. Od Poa , preko Birsa, razgovor putuje do Keruaka, Morisona i Ginzberga... I moj sagovornik je (američki) pesnik. Zove se Niels Hav. Njegovu knjigu je prevela i izdala ista izdavačka kuća (Rad) koja je izdala i sabrana dela E.A.Poa (knjigu za koju sam se uhvatio). Na to je posebno ponosan, i ja mu iskreno poželim da postane jednom poznat kao njegov čuveni sunarodnik. Prosto me natera da (na licu mesta) pročitam jednu njegovu (vrlo dobru) pesmu. Obećavam da ću obavezno doći u subotu na njegovu promociju... Rastajemo se kao stari prijatelji, razmenjujući mailove...

Dok nastavljamo da se probijamo kroz gužvu prema izlazu, shvatam da smo obojica samo slučajni prolaznici - uljezi na ovom štandu. Zvezde nove "američke kulture" su izbrijani i utegnuti "rimski legionari", koji teško da pišu knjige, a sumnjam i da su pročitali neku (pre mogu da ih zamislim kako ih disciplinovano - spaljuju). Uzbudjenje posle zanimljivog susreta sa Niels-om, zamenjuje tuga. Kao da sam se upravo probudio posle lepog sna...

I sad, jedino ne znam kako da završim ovu "iščašenu" (ali na žalost istinitu) priču. Marinci na sajmu knjiga? Suviše glupo, čak i za Holivud, a i za ostatak sveta teško da obećava hepiend? Ostaje nam samo mršava nada da ovo i nije kraj. Možda samo izgleda tako?

Da li to sa sajamskog razglasa čujem Morisona?

"This is the end, my only friend
The end..."
.

Volite li slatko?

.

Odgovor na pitanje iz naslova je - ko ne voli! (dijabetičari valjda vole najviše). Već neko vreme "vučem" ovu ideju, i možda bih potpuno zaboravio na nju, da mi juče nije stigao SMS od gospodina Kolačeka ("Kovano Gvoždje Kolaček")...

Pre tri meseca sam "na glas razmišljao" u njegovom društvu - ideja mu se dopala, a ja sam morao da mu obećam da ću mu javiti čim je realizujem. Zahvaljujem mu se na (nesvakidašnjem) strpljenju. Još više mu hvala što ga je to strpljenje najzad napustilo, i što me je "naterao" da napravim to što vidite. (naravno "prave" dimenzije bi bile prilagodjene standardnim vizit-kartama, a ja sam se samo poslužio najsličnijom kutijicom koju sam imao pri ruci). Na poledjini vizit karte naravno mogu da pišu i druge stvari npr.: "Izvini!", "Iskreno zahvalan", "With Compliments!", "Najšarmatnijoj sekretarici na svetu..." (mislim da već imate i gomilu svojih ideja...)

Baš je slatko! Zar ne?

(detaljnije informacije kao i uvek na sajtu www.deto.rs)
.

Poruka sa Najvišeg Mesta

.

Pre izvesnog vremena dobio sam zadatak (istovremeno retku i veliku čast) da predložim znak i vizuelni identitet za Rotary Klub "Pančevo - Mihajlo Pupin".

Neću da vas zamaram teškoćama koje je pred mene postavila komplikovana i stroga organizacija i čuveno Rotarijansko "zakonodavstvo" koje sa uspehom čuvaju ugled ove globalne organizacije već 100 godina... Ništa manje teška nije bila ni odgovornost prema velikanu čije ime je novi klub trebalo da ponese.

I odakle uopšte početi? Od Pupinovog dobrotvorstva (čiji su tragovi još vidljivi u rodnom Idvoru), ili od njegove kosmopolitske biografije, od njegovog briljantnog naučnog, pronalazačkog, ili literarnog rada (ovenčanog čak i Pulicerovom nagradom)?

Ma kako to kontradiktorno zvučalo, paralela izmedju Pupina i Rotarija je u stvari - PREVIŠE! Barem iz mog ugla, jer moj je posao bio da celu tu priču kondenzujem i svedem na nivo simbola, jednostavnog i prepoznatljivog.

A onda mi je u pomoć stigao moj "drug iz detinjstva" Mika Antić (još jedan veliki Lala). Setio sam se reči koje je Mika često ponavljao: "Umetnost, to je kad moja majka opegla košulju..."

Zaista, zar svako savršenstvo, svaka ljudska izuzetnost ne potiču iz tog istog izvora: Ljubav, Nesebičnost, Davanje i Deljenje... Mnogo je imena za tu istu stvar koju najveće medju nama čini velikim, bez obzira čime se bave. Svi oni su ljudi koji daju: svoje vreme, znanje, energiju, sebe same... Zamolio sam "svog druga Miku" da sroči tu misao umesto mene:

"Pozlati se samo
što od srca damo"

Meni je preostalo da pokušam (nevešto, kako jedino umem) da pretočim tu misao u simbol.

Od 18.10.2008. novi klub je zauzeo svoje mesto u Rotary porodici, zajedno sa oko 2.000.000 članova u celom svetu. Kao što je običaj, došli su mnogi ugledni gosti sa svih strana da čestitaju i ponude pomoć u zajedničkom poduhvatu. Čule su se mnoge pametne i plemenite reči o davanju i humanosti, o prijateljstvu i dobroj volji medju ljudima...

Visoko sa zida, sa klupske zastave, sve nas je gledao gorostasni Pupin. Ponosno i zadovoljno se smeškao na nas:

Izgleda smo razumeli poruku!
.

Pogrešan odgovor... Ili pogrešno pitanje?

.
Jedna dobra ideja (od mnogih) iz knjige "Kako da dodjete do ideja" koju potpisuje Jack Forester:

- Klijent (proizvodjač krofni) je angažovao agenciju da otkrije način kako da privuku što više kupaca u svoje radnje... Agencija je analizirala problem iz svih uglova, i na kraju šokirala klijenta idejom da treba - preformulisati pitanje! Umesto da privlače kupce u radnje - ponudili su klijentu mnogo (daleko efikasnijih) načina da proizvode "odnesu kupcima" (u škole, na posao, u druge maloprodaje, restorane...)

Da li i vi postavljate sebi pogrešna pitanja?

To je pravo pitanje!
.

Japan vs. Srbija - 2:3

Japanska mudrost:

"Vizija bez akcije je sanjarenje - Akcija bez vizije je košmar!""

Srpska mudrost:

Ne mogu sad baš da se setim, ali sam siguran da je (kao u onom vicu) Srbin sve nadmudrio i pokazao kako je najpametniji... Ako se vi setite - javite mi da dopišem...

Srbija do Tokija!
(Ma, uvek ih "uradimo"... A?)
.

Magnetna privlačnost !

.
A sad malo nečeg od čega se živi! Jedno od pitanja koja nas svakodnevno proganjaju je: "Da li imate nešto novo i originalno..." To što se svaka stvar koju smo ikada napravili razlikuje od bilo koje duge - izgleda više nije dovoljno! Pa eto, za one koji traže neke "specijalne" medije - usvojili smo jedan novi.

Tehnička inovacija se sastoji u specijalnoj magnetnoj foliji koja se proizvodi u raznim debljinama i dimenzijama. Čim se zalepi na neki proizvod pretvara ga u "magnetni proizvod", tj. moguće ga je zalepiti na bilo koju metalnu (magnetičnu) površinu. Popularni "magneti za frižidere, u našoj varijanti su prvo realizovani kao mali blokčići dimezija 7x10cm sa 30-tak listova i koricama u boji.

Naravno postoji i mnogo drugih mogućnosti za efektnu (a ekonomičnu) promociju. Više informacija u vezi magnetnih proizvoda, cena, itd. možete videti na stani http://www.deto.rs/r_magneti.html (možete usput da posetite i ostale) Ako vam se bilo šta dopadne - pišite nam i poslaćemo Vam besplatan uzorak! Biće dovoljno i da nas pozovete telefonom...

Ili nam ostavite poruku na frižideru!
.

Svaka čast majstore!

.
Konrad J. Levinson kaže u svojoj čuvenoj knjizi "Gerila marketing" da su bilbordi (po njemu) samo pomoćni medij koji služi kao podsećanje na neku, na drugi način emitovanu poruku - osim u slučaju da se na njima može napisati "sledeća ulica desno" ili "još 5oo metara" . Nemam ništa da dodam (neverovatno, a?), osim da priznam da ih i ja ne volim, i da mislim da snose 90% odgovornosti za "vizuelno zagadjenje" kome smo svi izloženi... Takodje verujem da će ta sumanuta hiper-produkcija u bliskoj budućnosti imati vrlo štetne posledice po marketing "u celini"... (moja "teza" se sastoji u pitanju: "ako nam je na svesnom nivou muka od nečega, koliko treba da prođe pre nego što se i naša potsvest zgadi?")

A sad jedan izuzetak. Dokaz da ljudsku kreativnost ne možete strpati u neku fioku sa nalepnicom, na kojoj piše da su svi koji se bave "tim-i-tim" poslom - dileje! Pravi kreativac će ugrabiti svaku priliku da dokaže suprotno... I zato, voleli bilborde ili ne, ostaje vam samo da skinete kapu, i kažete:

Svaka čast majstore!
.

Globalno selo - veselo!

.

Moji klinci su ove godine dobili udžbenike (za osnovnu školu) štampane pogodite gde? Siguran sam da niste morali tri puta da pogadjate ... Naravno - u KINI ! Izgleda da ukoliko imate bilo kakvu masovnu proizvodnju i potrebu da maksimalno spustite troškove - postoji samo jedna destinacija. Neke kolege (i ne samo oni) rekli bi: "Crno nam se piše!" (Čuli ste ovu jadikovku sigurno već sto puta).

Ima naravno i onih koji misle drugacije. Oni kažu da proizvodnja (u užem smislu) više i nije ozbiljan posao. Osmisliti, izfinansirati, "upakovati", razglasiti, prodati, (i sve to odganizovati tako da donese profit) - E, to je već Nešto!

I gde smo tu MI?

Danas smo u Švedskoj (tačnije u Treilleborgu - gde god to bilo). Biti deo globalnog sela ima svoje loše i svoje dobre strane. Kako se ko snađe... A znate kako se ono kaže:

Jednom seljak - uvek seljak!
(pa makar i globalni)
.

Blesavo !

.

Video sam danas momka koji raskopava ulicu (ovih dana u Pančevu svaku drugu raskopavaju, valjda prizivaju kišu?)

Okrenuo je pogrešno znak za radove na putu.

Ostalo sam ja dodao.

Miriše na sneg... U oktobru?

.
Omiljeno godišnje doba izgleda je ove godine malo poranilo... Doba kalendara! Nogu je ove godine povukao "Hahn". Naravno proći će još neko vreme do "lavine" ali svaki pomak u dugododišnoj praksi da se većina klijenta javlja tek kad padne prvi sneg - raduje! Pogotovo što se i drugi interesuju! Verovali ili ne, na našem sajtu (www.deto.rs) tzv. "novogodišnja ponuda" nije ni sklanjana od prošle godine... Dali je to razlog? Sumnjam, verovatnija mi je teorija da je većina klijenata imala "problematična" iskustva na ovu temu.

U svakom slučaju još uvek (bogu-hvala) imamo vremena i da razmišljamo, pa smo tako pokušali da oživimo "Hank-a" (maskotu firme) koji u ruci drži kalendare. Podloga je od štancovane kaširane lepenke 1,5 - 2 mm, a kalendarski deo u dve varijante (standardna dvobojna ili ful-kolor). Presavija se po linijiji koju diktira spirala tako da je sklopljen 480x600 (zbog lakše distribucije), a otvoren je vrlo impresivnih dimenzija (1200x480mm) Cena? Ako ga radite u oktobru verovatno i 30% manja nego u decembru. A možete i da dobijete neku zaista originalnu ideju

Pošteno?
.

Reklama koja pokreće na akciju

.
U nekom od sledećih postova naći ću vremena da napišem nešto i o Tony Antin-u koji je izvršio presudan uticaj na mene u vezi mnogih stvari... Mislim da je ova reklama otprilike po njegovom ukusu: Privlači pažnju; Čita se jasno; Navodi na akciju;

Ako klijent prihvati moju sugestiju, umesto dosadašnje male kolorne reklame, zakupiće veću crno belu - nešto malo veću od 1/4 strane, koja potpuno dominira lokalnim novinama (punim usitnjenih i pretrpanih oglasa vašarskog tipa).

Ideja je bila da se napravi oglas za odrasle (studenti, nezaposleni, zaposleni...) - pošto je upis za školsku decu prošao. Kako ih motivisati? Dali žude za komunikacijom sa svojim vršnjacima sa drugih meridijana? Ili bi želeli da čitaju klasike u originalu? Da se druže i provode na putovanjima? Možda da prate stručnu literaturu?

A-Jok! (Živimo u tranziciji):

"Gimme my money, man!"
.