Program

Posle prvih analiza Kopaoničkog Dogadjaja izgledalo je da smo ponovo u istoj žabokrečini – praznih populističkih izjava i jalovog političkog kompromisa. „Duplo golo“ – rečnikom penzionisanih ljubitelja domina. Ali premijer nas je sve iznenadio.

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)  

.

Nepopravljivi optimista se davi

- Hej!
- Hej, Hej!
- Hej! Upomoć! Ne, nema razloga za paniku… Ne znam da plivam, ali voda je sasvim prijatna… Možda je malo hladna, ali sam zato dobro obučen… U stvari mokro odelo me vuče na dno, ali već će sigurno neko naići…  Ako baš i ne naidje, verovatno nije mnogo duboko…  Čak i ako je preko glave, možda ću moći po dnu da se domognem obale...
- Daj, ćuti budalo! Zar ne vidiš da se već odavno dimiš na sumporu i pržiš u vrelom ulju?
- Pa, to sam i rekao… Možda ne znam da plivam ali… Temperatura je skoro sasvim prijatna…
- Bože, zar sam ti se toliko zamerio da me ovako kažnjavaš? Da zauvek slušam ovu budalu? Šta god da sam uradio – to sigurno nisam zaslužio…
- Kolega, izvinite… Mislim, ako bi ste bili ljubazni… Da mi dodate – sapun?

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)  

.

Ima lepe oči, plave kao… A klempava je k’o šerpa!

(Brendiranje Srbije)

Ova ponovo aktuelna tema mi je oduvek bila antipatična. Znam naravno da je to važno i da je opšti interes da se tim ozbiljnim poslom bave najkreativniji, najstručniji, jednom rečju – najbolji ljudi.  Bio bih počastvovan da se nadjem u tom odabranom društvu – ali prosto – neda mi se!

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)  

.

Posao, novac, internet…

Redosled pojmova u naslovu je veoma važan… U mnogim glavama taj redosled je obrnut. Postoji jedna maglovita ideja kako prisustvo i „uspeh“ na društvenim mrežama, tj „na internetu“ – bi trebalo da u nekoj bliskoj perspektivi naprave novac, a zatim da preraste u nešto kao stalno zaposlenje, tj siguran i uhodan posao. To je naravno čista glupost. Ako je uopšte moguća – ta priča se sigurno odvija obrnutim redosledom.

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)  

.

Lekcije sa pijace: Lopov

 
- Hej! Stani! Ma… Držite ga! Looopov! Lopooov!
- Šta? Jel, nije valjda…Joj bože… Ljudi, ukrade mi penziju! Kuku meni, crnoj!
- Hvataj ga mamicu mu! Drži skota! Bem-ti, djubre jedno…
- Neće taj nigde majci… - puče šamar, pa još jedan…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs) 
.

Kad ja tamo, a ono – medjutim!

ili – Nonsens kao tržišna sudbina

Zašto su gluposti popularne? Zašto je mnogo viralniji snimak plavuše koja pokušava da uparkira auto, nego direktno obraćanje najumnijih ljudi današnjice? Milioni dolara troše se svakodnevno da bi se proniklo u prave potrebe i najskrivenije želje potrošača, a zatim se snime reklame koje kao da je osmislila gomila pijanih ili naduvanih (možda i malo retardiranih?) tinejdžera…
Odgovor je toliko očigledan da prosto boli:
„Potrošači su glupi kao tocilo!“
Nisu naravno svi glupi, ili bar ne sve vreme, ali statistički gledano (u proseku) – na tržište možemo da gledamo kao na azil za mentalno retardirane. Kako je to moguće? Kako to da isti oni ljudi koji u svojoj „proizvodjačkoj funciji“ imaju znanje i i inteligenciju potrebnu da se ode na Mesec – na povratku sa posla iz supermarketa ponesu kući pastu za zube koja obećava da će ih izbeleti za 7 dana?

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs) 
.

Papirne reklamne kese

…a sad minut za naše sponzore!

Dakle: papirne reklamne kese – (ovaj link mi je vrlo značajan, tako-reći – stavlja hranu na moj sto…) Ovo je naravno čist EPP, samoreklamerstvo, brutalni marketing, prst u oko…

Tja! Mora od nečeg i da se živi…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs) 

Gusarska ekonomija

Znojava,  krvava i zadihana bratija bučno je zaposela kapetanove odaje. Neki su posedali oko velikog hrastovog stola, drugi su stajali, a oni najranjaviji posedaše na pod…

Kapetan Sedokosi ćutao je neko vreme čekajući da se žagor smiri, a onda zaškriputa grozno zubima, i strahovito tresnu šakom o sto. U prostoriji zavlada grobna tišina.

- Gospodo lopovi , i ostale vucibatine!

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Piramide i pomije

 

Prošli post je bio broj 200 -  ali to stvarno nisam primetio… Onda sam se malo raz-senti-ment-alisao,  pa sam onda malo cunjao po Google-Analitics-u, i sablažnjavao se nekim stvarno nenormalnim ciframa (Post: „Marketing i princes krofne“ je videlo 1700 ljudi ??!! – Glavu dajem da jedino knjiga koja dobije NiN-ovu nagradu ima više čitalaca za godinu dana)… 

  

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Perspektiva

 

- Pazi ovo, matori! Prodamo ovu našu bednu firmu, i uzmemo neku lovu…
- Ali sine! Ostaćemo bez posla, na ulici – i šta ćemo onda?
- Nemaš ti pojma ćale! Daće nam živu kintu, na ruke, mnogo više nego što bi u ludilu mogli da izvučemo iz ove straćare. Ne bi toliko zaradili ni za deset godina… I pazi šta ćemo onda da uradimo – daćemo Janezu te pare da nas zaposli u njegovoj radnji preko puta. On čovek ima razradjenu firmu, na svetskom nivou…
- Ali sine! Pa i mi smo imali razradjen posao – dok ti nisi počeo da kombinuješ…
- Ajde bre ćale, što si ti neki zadrt tip! I šta tebe uostalom briga? Ceo život si prestajao u kanalu ispod tudjih automobila… Isto ti se ‘vata. Ali, bar ću ja da postanem menadžer.

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Marketing – ekspert

- Gde si Pero – generacijo! Šta, i tebe gospodja supruga oterala na pijac?
- Ej, Žiko ti li si… Ili da kažem – gospodine MAGISTRE Petroviću?
- A-a-a, čuo si? Ma, ništa… Eto, najzad sam našao malo vremena da i TO privedem kraju…

Dva muškarca srednjih godina hodali su izmedju tezgi, tegleći cegere i razmenjujući srdačne neformalne fraze, onako kako to rade ljudi koji su nekada davno bili bliski. I kao što obično biva u takvim situacijama, prikladnih fraza je brzo ponestalo, pa jedan od njih reče:

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Kuhinja u plamenu

Svako ima neku opsesiju. Ja se često izgubim u razmišljanju o prirodi stvaranja. Odakle dolaze ideje? Evo, recimo ideja za ovaj post mi je došla dok sam ribao šporet… Prethodno sam se nešto zamislio dok sam jutros kuvao ženi kafu – naravno sve je iskipelo i napravio sam neopisiv svinjac…

Sad će neko da kaže: „Pa kakav je ovo korporativni blog?“ Nismo ni mi neka naročita „korporacija“, ali ipak – zar nije to malo previše? Ne znam, ali mi je ovako lakše nego da se stalno nešto foliram… Možda sam ja nekav „sam-svoj-gazda“ na radnom mestu (mada i u to često sumnjam), ali kod kuće to sigurno ne važi. Uostalom, svi koji čitaju redovnije ovaj blog već su videli koji sam ja papučić…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Šta zna Gedža…

Obećao sam sebi nedavno da neću „da se primam“, da ću ubuduće da budem skroz pozitivan i konstruktivan, da gledam svoja posla, i ono od čega se živi… A onda sam morao da registrujem auto.

Sad bih mogao satima da pišem o dva izgubljena dana života, o poniženju, o osionoj nepismenosti… O milionima radnih sati, zajedničkom ugledu, i ogromnom novcu koje straćimo na nečiju gramzivu glupost.

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Marketing i napolitanke

Napolitanke su jedan sasvim dosadan proizvod. Zašto ga onda kupujemo? Verovatno baš ZATO – kao u onom sloganu: „Sa nama nema neizvesnosti…“ I da se odmah razumemo: ovaj post nema veze sa prethodnom „marketing trilogijom“ (Marketing i Princes krofne,  Marketing i supa iz kesice, Marketing i neprskane jabuke). Ovo je samo zakasnela reakcija na jedan post koji je Milica Ćalija posvetila napolitankama…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Sam pao – sam se ubio!

Tek danas sam se setio da „pitam Twitter da li me neko tražio“ – i tako otkrijem ovo:

cyberbosanka Hana Kazazovic

@detozin Stigleeeeee vizitke i odlicne su ) 500 potencijalnih musterija, klijenata, kupaca… masala Hvala.

…
To je Hana „tvitnula“ još 6-tog, i iako mi je pao VELIKI kamen sa srca, nisam više mogao ni ljudski da se radujem. Ostalih desetak srećnih dobitnika nagradne igre su svoje nagrade nešto ranije dobili redovnom poštom, neki su malo protestovali zbog kašnjenja (ili možda više zbog našeg ćutanja po tom pitanju), neki su se zahvalili…

Ali sve u svemu – moja genijalna ideja o viralnoj – marketing – nagradnoj – igri „Pronadji iglu“ naišla je u realizaciji na gomilu nepredvidjenih problema, rasplinula se, izmakla kontroli,  i na kraju pretvorila u totalan debakl!

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Ogrlica protiv parazita

Kako se nekada stvari čudno pomešaju: kućni ljubimac koji čudno vrti glavom, nova ograda oko autobuske stanice u centru grada, novi sandučići za poštu, Nova godina, i nove registarske tablice… Kakve sve to veze ima? Naravno nikakve, ali ćemo je začas pronaći za potrebu prvog teksta u novoj 2011. godini. Nek bude ludo i razbarušeno kao novogodišnji vatromet. Takav je red…

Da podjemo od one ograde. Divna zaista. Arhitekta je verovatno bio inspirisan Gaudijem, ništa nalik običnoj konc-lager bodljikavoj žici. Nebi priličilo zaista, ipak je to u centru grada (Pančeva) i praktično NA SRED PUTA kojim 50% sveta ide na pijacu, ili prema centru… Ali, za koji će nam ograda koje tu nikad nije bilo? I to baš u ovo nevreme? Mogu samo da nagadjam da se neko setio da večnog gradskog gubitaša spase tako što će naplaćivati staničnu uslugu. Mogao je da pokuša da se malo pozabavi samom uslugom, menadžmentom, i ostalim glupostima – ali ovo je mnogo konkretnije…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs) 

.