Pravo Čudo

.
Prestali smo da verujemo u čuda - i ona su prestala da se dešavaju. Samo u toku jučerašnjeg dana prikupljeno je oko 20.000 evra pomoći za Vanju. Ukupno više od 85.000. Mogu samo da zamislim koliko je njenim najdražima nedostižna izgledala suma od 100.000 koliko je potrebno za operaciju srca u Austriji. A sada se ostvaruje. Želeo sam da verujem da je moguće, zbog Vanje - ali i zbog svih nas. Priznajem da sam sumnjao da je moguće, živimo u ciničnom i sebičnom svetu u kome je mnogo lakše okrenuti glavu na drugu stranu, smisliti neki izgovor, ili jednostavno produžiti svojim putem... Svi mi koji smo odrasli u ovom i ovakvom svetu odavno smo prestali da verujemo u bajke, deda mraza, zlatne ribice, ikone koje plaču... Prestali smo da verujemo u čuda i zato su ona prestala da se dešavaju.

Svima nam tako očajniči treba bar jedno malo čudo. Da budemo deo njega. Da nam vrati nadu u nas.

Srce za Vanju.
.

Moji univerziteti

.
Jedan moj učitelj davno je rekao; naučiti nešto možeš samo od drugorazrednih ljudi. Prvoklasni su izvan domašaja; ne možeš videti kako oni uspevaju da urade bilo šta. (Rejmond Čendler)

Ovo je tačno 100-ti post na ovom blogu. Od 26. septembra 2008. kada sam napisao prvi, do danas - prešao sam uzbudljiv put. Početna ideja bila je da ostvarimo kakav-takav kontinuitet u kontaktima sa klijentima naše male štamparije. Nikad nema dovoljno vremena za to, izračunao sam da, ako bi želeo da sa svakim klijentom svakog meseca razgovaram samo 5 minuta, morao da odvojim svakog radnog dana 90 minuta na to. I to ne računajući nove klijente... Da ne govorim o tome da i drugi imaju isti taj problem - sve je manje vremena, raspoložive energije i strpljenja...

Ovako razgovaramo uvek kada to želite. Možete da saznate sve što nam se dešava, šta nas okupira, čime se bavimo... Ako to želite. Onda kada vama odgovara.

Ali cela stvar se okrenula naglavačke. Pokušavajući da naučim kako se ovo radi, otkrio sam neuporedivo više nego što sam se nadao. Kao u nekoj priči Maksima Gorkog (iz naslova) obreo sam se u nekom polusvetu, u nekom drugačijem vremenu i prostoru - i počeo da učim o stvarima o kojim nisam ni slutio... "Sreo" sam ljude koje nisam znao (pitanje je da li ih i sada poznajem?) neki su mi postali "prijatelji", "follower-i", "posetioci", a nekima sam to postao ja... Možda ne bih trebalo da stavljam sve to pod navodnike, ali malo toga je nesporno u vezi ovog sveta. Ponekad mi se čini da pipam u mraku, da je svako znanje, životno iskustvo, ili intuicija - da je SVE nepouzdano i nesigurno u vezi ovog beskrajnog okeana mogućnosti.



Ali, zar tako nije uvek i svuda? I mnoge druge stvari koje počinjem da nazirem, samo su zaogrnute plaštom digitalne mimikrije. Ničeg novog pod kapom nebeskom: ljudi svuda nose sa sobom i svoje sujete, ostrašćenosti, ali i ljudsku toplinu i altruizam. U paketu uvek idu i dobre i loše strane svakog društva.

Kao u najboljoj tradiciji SF-vesterna, plovimo svi zajedno u velikoj krstarici "Enterprajz" prema "konačnoj granici". U istom "čamcu" good & bad guys, epizodisti i glavne role, učenici i učitelji - i SVI STALNO MENJAJU MESTA. Tako je to u tim beskrajnim serijalima, gde se scenaristi menjaju za svaku epizodu, gde treba zadržati pažnju, popraviti rejting, podići "page-rank", očuvati " sher", da ne kažem - uticaj...

...and so... Beam me up, Scotty!
.

Marketing i neprskane jabuke

.
Kao što mu samo ime kaže MARKETING nastaje na pijaci. Marketing-expert (piljar) ima ispred sebe na tezgi tri gajbe crvljivih jabuka. Počinje polako da pada u očaj. Sve je pokušao: da spusti cenu, da ih "uvalja" nekome kroz trampu na nevidjeno, da ih se reši kroz vezanu trgovinu (kilo jabuka uz tri pušle rotkvica). Počinju već da ga gledaju sa sažaljenjem - puko je... Kad - sa susedne tezge čuje kako neki čiča pita njegovu svastiku Živanu: "...a jeli dete, da te pitam nešto...Jesu li mnogo PRSKANE?"

BENG - to je to! Expert počinje da viče iz sveg glasa: "Evo ovde NEPRSKANE jabukee!!! Zdravlje pre svegaa!!! Nedaj bože ŠTO NI CRV NEĆEE! Crv uvek na kraju dodje po svojee!!!"
...

Marketing i supa iz kesice

Supa iz kesice (u intelektualnim krugovima poznata i kao INSTANT-supa) je vrlo jednostavna. Za razliku od princess-krofni (iz prethodnog posta) ovo može svako: sipaš sadržaj u vrelu vodu i to je to... Ukoliko ste baš totalna dileja, na poledjini postoji i uputstvo (mada mislim da je namenjeno maloj deci i retardiranim osobama) - u svakom slučaju uspeh je ZAGARANTOVAN!

Moram HITNO da napustim ove "stilske figure" inače rizikujem da me (ponovo) pogrešno razumeju. Dakle: ako su "princess-krofne" = BREND (koji po logici stvari ne može da uspe svima, jer bi onda izgubio najvažniji aspekt - ekskluzivnost), šta bi onda bila "supa iz kesice"?

Morao sam da smislim novu reč za to: "BREND-oliki proizvodi" (ili "BREND-olike firme"). Šta je sad pa to? Okrenite se malo oko sebe i pogledajte bolje. Toga je toliko da bukvalno gazimo po tome! Gde god pogledate, šta god pogledate, ispod svakog kamena - ispuzaće neki mali prljavi djavo, i zakmečaće: "Kad porastem biću BREND!"
...

Marketing i princes-krofne

.
Čitam maločas Pedyn tekst... Svaka mu na mestu, vidi se da čovek ima i znanja i iskustva, ali ipak - nešto me "golica"... Nije problem u onome što piše (sa svakom napisanom reči se slažem) već sa onim što NE PIŠE.

I nije problem u Pedy (odnosi se manje-više na sve tekstove iz ove oblasti). Da sam početnik verovatno bi posle dovoljno takvih tekstova poverovao da je recept za izgradnju Brenda (ali i uspeh bilo koje vrste) sadržan u tri jednostavna koraka:

- Korak br 1: Prvo naučiš sve što treba da se nauči.
- Korak br 2 : Razradiš početnu ideju (na osnovu stečenog znanja) do najsitnijih detalja, i pretočiš je u savršen Biznis Plan.
- Korak br 3: Odeš u posetu kod "veselih bankara" koji ti oduševljeno stegnu ruku i daju ti dovoljno para (koliko god ti treba) da bi razvio svoju genijalnu ideju.

I VOILA! Eto ti ga Brend!
...

Koreni

Ponovo se zvecka oružjem, i čuju se povišeni tonovi "s one strane"... Spominjalo se i Brčko. Iako sam tamo rodjen, nisam bio u tom gradu od 1973 godine. Ne znam ni da li još uvek postoji ova kuća. U njoj je moj pradeda Đorđe Stavrić (stoji u vratima) držao "hotel-kafanu-čitaonicu". Pronašao sam (naravno na internetu) i nekoliko "rodjaka" (po prezimenu), ali zapravo - tamo ne poznajem nikoga.

Ipak - brinem se za njih, za nas... Zar je moguće da je "alchajmer" ponovo jaše?

Svi naši koreni rastu iz pepela...
.

Baš je lepo čuti...

Poruku poslao:

vanja
krgovic-sarovic
nacionalni park ,,Durmitor,,
+382 69 49...
Komentar:
prvi put gledam vasu prezentaciju, ja sam vise nego fascinirana. Ne mogu da vjerujem da ste ovako poslovni i konkretni, pa sa jasnim cjenovnikom. Ovo je zaista nesto sto mi je uljepsalo dan.
Crnogorski receno SVAKA VAM CAST!


(poruka primljena preko "kontakt-strane"  na www.deto.rs 12:23/21-01-2010/ - nešto što je nama ulepšalo dan)
.

Siroti mali hrčki...

Ovu naviku sam na sreću uspeo da ostavim pre 5-6 godina (nemam pojma kako mi je to uopšte uspelo...) Ipak, nisam od onih džangrizavih bivših pušača koji (kao i svi kovertiti) svoje frustracije iskaljuju na manje srećnim bivšim "sapatnicima".

Čak mislim da imam i neku vrstu simpatije prema njima. Ružno bi bilo reći da mi ih je žao, ali stvarno: kad vidim kako ih progone, ugnjetavaju, ponižavaju, kinje, maltretiraju, podcenjuju, sumnjiče, optužuju, izopštavaju, proteruju, izoluju, provociraju...

Mene je majka učila da uvek stanem na stranu slabijih...
.

U susret...

.
Ponovo smo aktivirali kampanju na AdWords-u (u decembru privremeno stopiranu pošto je to deo godine kad reklamiranje nema mnogo smisla). Prve "pospane" dane januara proveo sam pokušavajući da nabrojim sve ideje koje je ostalo da dovršim + one koje treba započeti u narednih par meseci. Broj je još uvek dvocifren, ali bi mi pomoć dobro došla. Ta ideja (uključivanje većeg broja ljudi u kreativnu stranu posla) postaje mi nešto kao mantra...

Pokušaću da "višak" vremena do koga će neminovno doći u sledećih mesec-dva, iskoristim za veliko spremanje: dubinsko osvežavanje web-prezentacije (sa bar 30-tak novih ili modifikovanih proizvoda), popunjavanje referenc liste i galerije jednom masovnom akcijom "okopavanja" 200-tinak arhivskih DVD-a (+ još uvek aktuelni prošlogodišnji doprinosi), a moraću da unesem i malo "flavour-a" - čitaj: više animacija - video klipova i sličnih "zezalica"...


Naravno tu je i naj-nespretniji portfolio na svetu, u formi "predloga za top listu" sopstvenih dizajnerskih ostvarenja. Šta sa njim?

Tešim se da je ipak bolje nemati vremena - nego nemati posla...
.

Silikoni čuvaju pluća!

.

Jedan interesantan paradoks - iskustvo nas uči da istina obično nije naročito ubedljiva.

Sa druge strane - laž je u 99% slučajeva vrlo logična. Advertajzing (pogotovo onaj "ziceraški") najčešće zanemaruje ovu činjenicu, i trudi se da - liči na laž! Pokopavamo i retuširamo "zbunjujuće" aspekte - a potenciramo, uprošćujemo i poliramo one druge. Rezultat - tzv "poruka" - je obično kliše koji ne treba nikom...

Ponekad (vrlo retko) me neki prilaz zbuni toliko da se zapitam: "Jel' oni to ozbiljno?" To su retke reklame koje me bar malo mentalno angažuju. Ostale obično ni ne primećujem, one su samo šum, kao da su puštene niz vetar (ili kao da je neko za njima povukao vodu)...

Razmislite malo o tome.
.