V.I.P.

Neko nedavno reče nešto... Da li se radilo o "bivšim republikama" , ili o onoj nemaštovitoj kritizerskoj "rutini" a-pro-po belog luka... Uglavnom, namah mi se vrati Pere iz dubine sećanja, i mnogo sam mu se obradovao - kao što je i red sa prijateljima koje dugo nisi video...

Stariji gospodin, čovek manira i ukusa.  Italijanski djak (student), stanovnik otoka Krka, gradjanin sveta... Intelektualac koji nije dozvoljavao da mu se ta "sitnica" ispreči na putu ka malim (ali bitnim) životnim zadovoljstvima. Hedonista (ako sam ikada upoznao nekog ko zaslužuje taj epitet) - umetnik uživanja!

Osmeh pod vešalima

Neke teme su toliko ozbiljne da im ne treba dopustiti da ti pokvare dan. Ova logika je vazda cvetala pod vešalima (sudeći po genijalnoj frazi iz naslova) - a nije nepoznata ni našem vremenu. Čim izustite nešto kao: "usrali smo motku" to jednostavno zvuči rasterećujuće. Prosto, od tog trenutka pa nadalje, stvari mogu samo da se popravljaju. Iz jednostavnog i logičnog razloga - gore ne mogu da budu...

Ali avaj! Na našu veliku žalost, ovaj metod je pre vezan za psiho(pato)logiju nego za ekonomiju ili politiku. Istina - OSEĆAĆEMO SE bolje, ali kola će svejedno nastaviti da se kotrljaju nizbrdo. Budući da ćemo prestati da na to obraćamo pažnju, kotrljanje će se verovatno i ubrzati. Pa šta?

Džeroniimoooo!

Da je Tito živ...

Godine su retko privilegija. Ali, za utehu, ponekad nam omoguće da iz rezervoara sećanja izvadimo neko prikladno. Na primer: frazom iz naslova je često počinjala kritika raznih "pojava" iz post-Titovog perioda. Nije pomoglo.

Oko te nemušte ideje (šta bi bilo da je Tito živ?) okupila se mala grupa blogera (Amarilis.online / Džiadžojka  / Milko  / Emo_serpica  / Miodrag Ristić  / Kajzer Soze ) koji su pokušali da zajednički odgovore na to pitanje. Naravno - složili su se da ni oko čega ne mogu da se slože. Ali za razliku od "realnog života" u virtualnom je moguće graditi i na razlikama. 

Ovaj neobičan eksperiment je danas svečano otvoren za javnost. Na današnji dan su nekada otvarane fabrike, škole, bolnice. Presecane su crvene trake, pevalo se i igralo... 

Pa eto, makar da otvorimo jedan mali blogić...

http://da-je-tito-ziv.blogspot.com/
.

Kako zaraditi uz pomoć bloga

Postoji nekoliko masovno prihvaćenih ideja u vezi pravljenja para uz pomoć blogova. Najmasovnija (i samim tim naj-naivnija) je ideja da će naša beskompromisna individualnost jednog dana biti volšebno nagradjena hiljadama poseta i srezmernim brojem klikova na neke bezvezne banere (na koje zapravo niko ne obraća pažnju). To će na neki famozan način stvoriti neke pare koje će nam neko uplatiti na naš račun...

Pričaj mi nešto lepo...

.

Tražio sam Bouvija sa Robertom Fripom (ali nema na YouTube?) - i slučajno naletim na ovaj fragment sa jednog od najboljih koncerata koje sam ikada gledao. Nije baš "za opuštanje", ali svakako navodi na razmišljanje...

.

Tom Hopkins u Beogradu...

...možda se eventualno sretnemo na ulici? Stigla mi je danas ljubazna pozivnica: večera sa Tom Hopkins-om, učešće na celodnevnom predavanju sa mestom za sedenje u prvim redovima, knjiga Tom Hopkins-a, sertifikat, radni materijali, ručak i osveženje - i sve to za "samo"  390 €. !!!

Na ovom mestu ću doboko da uzdahnem, i da pomislim: što bi bilo lepo kad bih mogao tako "iz zezanja" da odvojim 400 evra za (u to sam siguran) vrlo korisno druženje sa legendarnim guruom prodaje, koji je inspirisao (ako ne i stvorio) milione uspešnih prodavaca širom sveta... Mislim da ću ipak uzeti da ponovo prelistam njegovu legendarnu knjigu "Kako unaprediti veštinu prodaje", i da ću se ovog puta morati time da zadovoljim (eventualno mogu da se SAM potrudim oko osveženja...)

Azbuka traganja

'Ajde da ustanovimo ovde neka pravila: Biće samo po jedna rečenica na jedno slovo. Vreme nije ograničeno, ali treba sve završiti u razumnom roku. Gluposti mogu biti duhovite ili simpatične, ali ćemo ih izbegavati (lako se šire i izmiču kontroli). Da li je ovo zapravo neki vid psiho-analize? Đavo bi ga znao...

E, kad smo se oko toga dogovorili, možemo da počnemo. Život može da bude vrlo komplikovan, ako ne postoji minimum doslednosti. Zato je važno da se pravila poštuju čak i kad nam to ne ide u prilog. Iako, zapravo, ne verujem u uspeh, ne mogu ga potpuno ni isključiti: Jasno je da neki ovako rigidan sistem ne može razviti naročitu originalnu strukturu, ili dati pažnje vredan rezultat...

Plato Team Building 2

U subotu je u privrednoj komori u Beogradu, održan drugi "Team building" projekta "Plato" uz učešće gostiju iz Flandrije i sva tri tima iz Srbije ("Braničevski", "Severno-Bački" i Južno-Banatski"). Zanimljivo druženje je okupilo impresivan broj učesnika, koji su se u vrlo dobro osmišljenoj organizaciji istovremeno zabavili, ali i uradili veliki posao. Napravljen je plan za dalji rad i razvoj projekta u narednih 6 meseci, uključujući i dogovor oko posete Belgiji, i učešća na proslavi 20-to godišnjice projekta "Plato" (o samom projektu sam već pisao na ovom blogu).

Novi član porodice...

Stigao nam je novi član porodice. Jednostavno se pojavio juče na vratima i rekao - Av! Bolje reći vratio se - niodkuda, pošto su se klinci igrali sa tom malom skitnicom još u februaru, a onda kao da je u zemlju propao. Ali sad je tu. Potrošili smo celo pre podne da mu napravimo kućicu, a sutra ga vodimo kod veterinara. Mama se još malo mršti, ali sredićemo i to... Samo još da mu smislimo ime. 

Imate li vi neku ideju?

.

Programer - u penziji

Juče sam imao "situaciju". Javili su mi da nam ne fnkcioniše kontakt-strana na sajtu. Greška u PHP-u? Uh! Čim čujem za te "skriptove", Javu, programiranje i tako-to... Oblije me hladan znoj! Sa ovim "seljačkim" Html-om  se još nekako i nosim, ali te neke "napredne" tehnike su mi Španska sela...

Naravno potražim stručnu pomoć kod mog provajdera, i krenem da mucam... Jedva nekako objasnim problem i mic-po-mic dodjemo do ideje šta bi moglo da bude po sredi, a onda mi momak sa druge strane žice postavi pitanje: "Imate li vi IKAKVOG iskustva sa programiranjem?"

Majstori

.

- Idemo na "tri"! Jedan...Dva! Aaahh!

Začuo se zvuk kao kad se ispusti puno vedro u bunar, pa krene da se strmoglavo stropoštava u ječeći ambis, uz zveket lanca i tutnjavu vitla koje se panično odmotava. 

- Pazi ! - viknu Sima iz navike, iako osim njega i Ace nije bilo nikoga kilometrima unaokolo.

Kroz oblak prašine koja se sporo razilazila, nazirala se metalna skalamerija koju su polugom i čekrkom upravo srušili, zajedno sa delom trošnog zida. Sablasni gvozdeni kostur je još podrhtavao kao tek savladano čudovište koje ispušta poslednje uzdahe, pre nego što se zauvek smiri i skonča.