.
- "Snajka! Jel' te sluša muž?" - probudi me piskavi glas. Odleteše mi misli u koje obično potonem subotom, dok kaskam za ženom natovaren kao magarac:
- Aaa! Gledam ja vas već dugo...A i tebi snajka - svaka čast! Prati te u stopu - kao neko kučence...
Uhvatim vazduh da joj odbrusim nešto prgavo, ali onda je pogledam bolje i odmah odustanem. Skupila se bakica kao suva smokva, nema je ni 40 kila sa krevetom. Pa se još savila do zemlje kao upitnik. Ali zato oči! Sevaju dva bistra i brza oka kao varnice. Pomislim: "Ovu treba pusti da završi šta je naumila. Ta ima šta da kaže."
Moja žena prevrće i pažljivo "studira" pušlu zeleni, ja se glupavo smeškam, a bakica veze:
- "Čuvaj ga dete, trebaće ti još. Tako je i moj Srećko mene mazio i pazio. Ma, bila sam... Gospodja!"
Onda zaćuti malo, kao da je nešto preseklo u rebrima, pa škripavo uzdahne: "Čuvajte se deco..."
Prodjosmo dalje, u društvu Srećka i bakice... Malo kasnije, kad smo zamakli za druge tezge, uhvati me žena ispod ruke - kao nekad.
Likovao sam ćutke u mislima, zahvaljivao bakici a čestitao sebi.
Nekad je najbolje ne reći ništa.
.
.
Mudriji si ti čika Miko od te babe. Jesi razmišljao da otvoriš tezgu na pijaci? :)
ReplyDelete@džiadžojka - kakva crna mudrost... Vidiš koji "masters" gulim... Nego i ti, blago čiči - ceger u ruke, pa porani...
ReplyDeletejoš ako te ženka drži na kratkom povocu, onda te je baba "pročitala" skroz...
ReplyDelete@Retka Zverka - to kad se dobro izdresira, povodac nije uopšte potreban... Naravno - ja to samo hipotetički, pošto je ovo, jel'te, čista fikcija.
ReplyDeleteAma naravno, sve je to pulp fiction, je l' te. :)
ReplyDeletePriznanja i zasluge idu samo supruzi! Koliko se ona, jadna, namučila dok joj suprug dosao do faze da sam kaže, citiram:"povodac nije uopšte potreban.."
ReplyDelete@Miljana Mladenovic - i ja to kažem: sirotica!
ReplyDeleteSve moje simpatije i podrška idu g-đi Ristić. Naravno ništa od te lepe zajednice ne bi bilo da i ti nisi pružio kvalitetnu osnovu, ali kao što rekoh, zna se kome pripadaju zasluge :-)
ReplyDelete@amarilis.online (& ostale) - pa, jasno mi je zašto je muški deo publike zaobišao ovaj post u širokom luku, ali mi nikako ne ide u glavu reakcija ženskog dela. Mislim da je vama u stvari krivo što g-dja Ristić nije potpisala ovaj post, pa da možete, iz prve ruke, da dodjete do nekih korisnih informacija u vezi "uzgoja". Ipak, mogli ste da mi bar dopustite iluziju da je deo tajne u "odabiru odgovarajućeg primerka". Što vam je to bilo tako teško?
ReplyDeleteTaj odabir se zove lutrija. Na tebi se "slomio" idealan spoj, tako da, hajde da te hvalimo na sva usta. Što da ne?
ReplyDeleteGde je ovde dugme za "like"?
ReplyDeleteHa, Miodraže, baš si se primio, što bi rekli klinci. Mada, moja podrška tvojoj lepšoj polovini ostaje, to ne umanjuje tvoje kvalitete, samo ih povećava, zar ne?
ReplyDelete@amarilis.online & @svima - ni jedan bloger nikada neće dobiti Nobelovu nagradu, ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da objašnjavajući sopstvene motive i stavove - ostavljaju profesionalne kritičare bez posla. Rasterećen ovim saznanjem mogu da primetim: Ideja ovog kratkog posta je bila da se ponekad najveći mogući efekat postiže UZDRŽAVANJEM od bilo kakve akcije. U našem narodu ovaj literarni postupak se obično naziva "alegorija". Da li se izvesni dekorativni elementi ovog posta odnose i na njegovog autora? To ne znam...
ReplyDeleteMoraću da pitam ženu.
.