Obećao sam sebi nedavno da neću „da se
primam“, da ću ubuduće da budem skroz pozitivan i konstruktivan, da
gledam svoja posla, i ono od čega se živi… A onda sam morao da registrujem auto.
Sad bih mogao satima da pišem o dva
izgubljena dana života, o poniženju, o osionoj nepismenosti… O
milionima radnih sati, zajedničkom ugledu, i ogromnom novcu koje
straćimo na nečiju gramzivu glupost.
.
No comments:
Post a Comment
Voleo bih da čujem vaš komentar: