Moja drugarica i poslovni saradnik, nedavno se udala i odselila za Australiju. Kada je obećala da ćemo ostati u kontaktu izgledalo je to malo... Onako kako uvek izgleda, u takvim prilikama. Ali - desilo se nešto neočekivano i sjajno: nastavila je da radi isti posao kao i do sada (urednik u izdavačkoj kući "Mali Nemo"), i sve se zaista nastavilo kao i ranije. Mailovi stižu redovno, telefon smo zamenili Skype-om, knjige se štampaju... Problemi? Naravno, uvek ima sitnih trzavica (tek da nam život ne bude dosadan), ali sve je potpuno isto kao da smo negde u komšiluku...
Ne znam zašto sam ovo uopšte pisao. Trebalo bi da sam se posle tolikih godina navikao na sve one lepe stvari koje nam tehnologija pruža. Pa opet - toliko se piše i priča o tamnoj strani stvari (ne samo tehnologije), da sam osećao ogromnu potrebu da kažem nešto pozitivno.
A, i kiša je najzad prestala da pada... Kakvo li je vreme u Sidneju?
Mmm, miriše more...
.
Naslov ovog posta je fantastičan!
ReplyDelete...mislim isto sto si ti napisao u ovom postu !!!
ReplyDeleteMa svet je naš. jedino što mi ponekad ne znamo šta ćemo sa njim!
ReplyDeleteŠalu na stranu, to je tako divan i pozitivan osećaj, posle čitanja ovog posta.
Što bi rekao Milko - "izokrenuta percepcija". Ako nije baš "izokrenuta" onda je bar malo drugačiji ugao posmatranja. Treba s vremena na vreme promeniti ugao posmatranja, ako ni zbog čega drugog - ono bar da malo protegnemo noge...
ReplyDeleteKada smo živeli toliko dugo u srednjem veku,normalno je da se oduševiš svaki put kada vidiš modernu tehnologiju u praktičnoj primeni.
ReplyDeleteE pa da znas, nije isto!
ReplyDeletePijem ja kafu uz skype i sa kumom i sa sestrom, dopisujemo se, saljemo sms, gledamo slike jedni drugima.
Ali ne moze nista da zameni nas zagrljaj, ne moze nista da zameni to sto nam deca rastu kao stranci i jedva se malo povezu kad se vide svake trece ili pete godine.
O.k. da nije svog tog tehnoloskog cuda ne bi se videli ikako, niti bih imala i to malo parce njihovog zivota kod sebe, ali jbga da nije interneta one ne bi on the first place ni otisle u j'benu Ameriku i Australiju...
Tako da, dzaba si krecio, ja oplakah juce turu jer mi moji kumovi ne dolaze. Jebes skype...
@bedno piskaralo - znam da nije i ne može biti isto. Ali bar u poslovnom smislu udaljenosti su postale nebitne. I to je nešto... Možda će zaista jednog dana postati nevažno gde se živi a gde se radi, a onda će možda neki ljudi iz daleka početi da se vraćaju...
ReplyDeleteŽivimo u nadi...