Kretao se sa mukom izmedju kržljavog
rastinja koje ga je šibalo po licu i rukama. Sat je ostao u olupini,
kao i sve ostalo… Bio je sam, gladan i umoran, ali mu je najviše
smetalo to što je potpuno izgubio predstavu o vremenu i nije mogao da
odredi koliko je prošlo od udesa. Ništa ga nije bolelo, ali se dobro
sećao da se probudio iz nesvesti. To znači da je sigurno pretrpeo šok.
Posledice? Pokušavao je da se priseti važnih i nevažnih dogadjaja iz
svoje prošlosti, dalje i bliže, i sve je naizgled bilo tu. Osim vremena…
.
No comments:
Post a Comment
Voleo bih da čujem vaš komentar: