Ironija na kojoj se temelji ovaj post može se izraziti onom rečenicom kako je stvarnost često čudnija od fikcije. Imam nekoliko teorija na tu temu, ali jedino što pouzdano znam je da trening u celoj toj stvari ne igra nikakvu ulogu.
Da je to tako, najbolje svedoči moje nedavno iskustvo. Na Miljin nagovor, posle poigravanja krimi-žanrom, digao sam sve kočnice i pustio mašti na volju… I šta? Popričao sam sa Đavolom lično, inspirisan padom meteora koketirao sam i sa čistim SF-om, a na povratku u realan svet pokušao sam da izvesnom Lazi u tradiciji bildugsromana prodam par trikova kako da nešto od mladosti prošvercuje u sredovečne godine…
>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)
.
No comments:
Post a Comment
Voleo bih da čujem vaš komentar: