Tebe mi!

Čuli ste već za akcepnti nalog, menicu, bankarski akreditiv ili garanciju? Ni meni nije to omiljena tema, ali sam toliko naučio: sve su to tzv. "instrumenti obezbedjenja plaćanja" ili u prevodu na srpski garancije da vas neko neće "zavrnuti"...

Koliko su ove garancije pouzdane i praktične drugom prilikom... Ono što sam hteo - je da sa vama podelim još jednu za koju nisam ranije čuo:

Posle naporne potrage za nekim egzotičnim repromaterijalom (uz pomoć interneta - naravno) stižem da novog dobavljača sa kojim nisam nikakada ranije saradjivao. Sedim u kancelariji i čekam da se otkuca profaktura (preuzimanje robe po uplati profakture) i vodimo uobičajen razgovor kakav se vodi u takvim prilikama: o vremenu, poslu, stresu... Slučajno spomenem nekog saradnika koji mi je "digao pritisak" bez ikakve konstruktivne ideje već: "...kao da je hteo da se otarasi nekog fantoma slobode i utrapi ga meni..."

Gordost i Pohlepa

.

"Talenti rade šta mogu, a geniji šta treba!"

Pročitao sam tu izreku na reveru slučajnog prolaznika u Knez-Mihajlovoj, pre biće otprilike 100 godina... Iako još tinejdžer, naslutio sam veliku istinu skrivenu ispod tih redova. Tada sam mislio da se radi o lakoći...

Od to doba nagledao sam se talentovanih, i manje talentovanih amatera (ili diletanata kako se nekada govorilo) koji umesto da rade ono što treba uraditi, rade BUKVALO SVE što mogu i umeju, i to svaki put. Previše slika, teksta, napadne podloge, tone efekata, karneval boja... Nekada se to podrugljivo nazivalo "KPT-design" (po proizvođaću efekata koji "vrište" sa većine pomenutih nedela). Posle je taj "umetnički pravac" toliko uhvatio maha, da je postao (i još uvek je) ozbiljan problem kako objasniti (neukim) klijentima da pokušavate da stvar spasete od amaterizma i nekusa, a ne da "štedite boju" ili da jednostavno "zabušavate".

Pa dodjosmo i do centralne teme ovog „pisanija“ koja je u vezi sa onom narodnom: "Veži konja gde ti gazda kaže!" (jedan moj bivši kolega je voleo da cinično doda: "...pa makar crkli i konj i gazda!"

Svi ugledni stručnjaci (iz bilo koje oblasti) rutinski će vas posavetovati da se oduprete takvoj pogubnog praksi, i da se borite za profesiju - bez obzira na cenu... Naravno svi znamo da „profesori“ pojma nemaju, i u to ime rešio sam da vam ispričam dve priče:

Priča prva: "Beskompromisno NE!" (Gordost)

Za crnogorsku firmu "Bar-kod-parfimerije" predložio sam resenje sa ženskim portretom uradjenim u mix-u sa linijskim rasterom koji se pretapa u "EAN-13" bar-kod. Marketing menadžeru se rešenje dopalo, ali je (iz ko-zna-kog razloga) tražio da se raster ukloni iz portreta (?). Verovatno zato što nisam znao o kakvoj firmi se radi, odlučio sam da se kockam, odučno se usprotivio – i dobio! Ne samo da je ostalo moje rešenje, već sam zadobio poverenje klijenta (jer sam pokazao da mi je stalo), i u sledećih nekoliko godina bio je to naš najveći izvozni posao...

"Das Zukunfts-Radar"

.

Skoro mesec dana, sa mukom, čitam jednu vrlo neobičnu knjigu. Sinoć sam najzad stigao do kraja i osećao sam se pomalo kao alpinista kada se popne na neki vrh. Vredelo je? Kako se uzme... Ali da počnemo od početka:

Knjiga se zove "Radar budućnosti" (u nemačkom originalu "Das Zukunfts-Radar" (srpsko izdanje "Mali Nemo" 2006) Autor knjige (bar po prezimenu naše gore list) Pero Mićić je priznati nemački i svetski futurolog, konsultant mnogih velikih kompanija (Siemens, Bosch, Basf, Microsoft, Hilton, Nestle, Daimler (Mercedes)... itd..) Neosporno je autorovo veliko iskustvo, naučna sistematičnost, teorijska potkovanost, multidisciplinarnost...Posebno me je fasciniralo njegovo poštenje. Ne jednom, već nekoliko puta na stranicama svoje knjige napisao je (iako se knjiga bavi proučavanjem budućnosti) da je budućnost po svojoj suštini nepredvidiva! Ovaj stav može izgledati paradoksalno, ali kad malo razmislite i druge nauke se susreću sa sličnim problemom, pa im to ne smeta da "lutaju kroz maglu" (uzmite samo medicinu na primer). Uostalom u većini ljudskih napora - cilj zauvek ostaje nedostižan...

Dizajn u spreju

(ili "Kreativnost pod pritiskom")
.
Ako postavite pitanje: "Ima li kreativnosti pod pritiskom?" odgovor će biti očigledan (i porazan) koliko i skrivena namera onoga ko pitanje postavlja. Naravno, to nije dobro pitanje: kreativnost opstaje u svakom prostoru i vremenu, i u svim uslovima...

Čuvena opaska Orsona Velsa o tome kako su Švajcarci potrošili 400 godina mira i blagostanja da naprave sat sa kukavicom, zloupotrebljena je kao perjanica jedne problematične teze. Po toj sumornoj ideji, kreativnost je isključivo vezana za dead-line, pritisak i stres, konstantnu pretnju gubitkom posla, karijere, egzistencije... Preovladjujuća managemet-teorija (solidno zastarela) ne vidi alternativu "cedjenju suve drenovine" osim u situaciji kada kreativne "cepanice" sa sopstvenog platnog spiska više nisu nizašta. Tada se obično angažuju kreativci sa strane (naravno po istom scenariju), a to uspeva uglavnom zato što su se upravo angažovani "freelance-ri" do tog trenutka pretežno dosadjivali, pomalo gladovali i - punili baterije!

Bilo bi naivno očekivati da korporativno-potrošački osećaj za pravdu plati nekome za ništa. Tržište će, doduše, slobodnom umetniku omogućiti da "rad na sebi" revalorizuje (eventualno, jednog dana), a u znatno bogatijim i nešto (možda, mada sumnjam) civilizovanijim društvima izvesni umetnici mogu uživati u ležernom životu finansiranom iz istih izvora i na isti način kao i ostali "socijalni slučajevi"... Poenta?

Umesto poente samo novo pitanje: Ko je tu na gubitku?

Pre deset-petnaest godina u jednoj, u to vreme, uglednoj Beogradskoj štampariji video sam na zidu natpis: "Ne postoje hitni poslovi, postoje samo klijenti koji su zakasnili!" (Nije sasvim bez značaja za ovaj tekst, da je pomenuta štamparija odavno propala) Da li to znači da je autor tog aforizma bio u zabludi? Ili je samo bio malo ispred svog vremena...

Nedavno sam slučajno otkrio umetnost izvesne M.D. Ništa tako kitnjasto, fino, maniristički - nije vidjeno od izuma parne mašine. Na um mi je pala reč BAROK! Kao J.S.Bah!

Kada ste u skorije vreme držali u ruci nešto što ste poželeli da sačuvate? Brzo-Kvalitetno-Jeftino - sveto trojstvo novog doba počiva na očiglednoj laži. Zašto dizajn (valjda i druga umetnost?) postaje sve "svedeniji", "stilizovaniji", "estetizovaniji"... Ili da kažemo drugačije: siromašniji i bezidejniji? Brzina obara cenu - cena diktira kvalitet - kvalitet postaje takav (nikakav!) da je jedini spas u brzini proizvodnje novog proizvoda - i sve u krug... Spirala nas spušta sve niže od Baha prema Spice-girls...

Vreme je ultimativni luksuz, mera svih vrednosti. Siromašnima se žuri. Bolesnima se žuri. Uskoro će neko hrabar na svojoj vizit karti napisati: "Sporo-Solidno-Skupo"...

...i neće završiti u ludnici.
.