KAKO se dolazi do pravih rešenja?

Spominjao sam već ovo, prvi put u komentaru na nekom blogu, a zatim još nekoliko puta u razgovoru sa raznim ljudima… Sve vreme bojažljivo očekujem da će neko da me pokroviteljski potapše po ramenu, i onako sa visine mi kaže: „Aa, to! To je stari štos… Iz knjige… (teorije, filma, intervjua)…“

Ali iako je ideja tako genijalno jednostavna i efikasna – izgleda da niko nije čuo za nju? A ja sam je pokupio, onako „uz put“, kao bezazlenu praktičnu smernicu. Potpuno nepretenciozno, naš mentor Jo Martens, pokušao je da nam pomogne da se bolje fokusiramo na hipotetički problem kojim smo se zabavljali na radionici u okviru predavanja o tehnikama brain-storminga (projekat Plato, pisao sam već o tome…) Odprilike ovako:

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)  

.

Go West III

Ili:"Pokaži pare!"

...Jer na kraju krajeva sve se svodi na to: "Show me the money!" Ako ste čitali prethodna prvi i drugi nastavak, verovatno vam nije promakla činjenica da je moje putovanje u Belgiju (bar formalno) bilo službeno putovanje, pa je za očekivati jedno "zlobno" pitanje:

"Jesi li ti prijatelju tamo napravio neki posao - ili nisi? Jer ako nisi - kakav ti je to onda službeni put?"

Neko će (u moju odbranu?) reći da to nije pošteno pitanje, da se poslovni kontakti grade i učvršćuju godinama - ali ja ne mislim tako. Mislim da je ta tugaljiva priča o dugoročnim i neizvesnim komercijalnim naporima, samo izgovor za višedecenijsko satiranje državnih para od strane raznih "poslovnih predstavnika" po belom svetu. Državne pare još uvek imaju tu veliku manu da su "lake" - ko' da su ničije. Zanemariću za sada činjenicu da su I TO NAŠE PARE, i koncentrisaću se na ono što je u mojoj moći...

Kada se privatni preduzetnici "švrćkaju" Evropom, oni to rade za sopstveni teško stečeni Euro - koji moraju nekako i da vrate! Da ne pomislite da vešto izvrdavam odgovor na sopstveno pitanje - jasno i glasno: "Da, napravio sam posla bar toliko da pokrijem troškove, a ako bog da (zdravlja i pameti) biće ga i više..." Ono što bi svima koji se nadju u sličnoj situaciji moglo da koristi (i tema je ovog posta) je odgovor na pitanje - KAKO?

Go West (part II)

.

Počeli su (verovali ili ne) da me pitaju: "Šta bi sa PART II ?" Kao da su (zlobnici) predosetili da sam se našao u mišolovci. Pokušao sam da, najbolje što umem, prepričam četiri predavanja koje smo slušali, radionice, posete, B2B sastanke... I ispalo je predugačko i zamorno, smarački... Prva verzija teksta koja je  "pokrila" samo prvi radni dan u Gentu - ispala je duža od 2000 reči. Tek tada sam shvatio da moram da promenim taktiku.

Umesto da vam objašnjavam slajdove, pokušaću da ih linkujem, kao i biografije predavača, prezentacije firmi koje smo posetili i sve ostale relevantne informacije - pa ko voli...

Ja ću se pozabaviti sa par ključnih reči koje su ostale da "zvone" u vazduhu, za par zvukova, mirisa i boja... A vašoj inteligenciji (ili intuiciji?) ću da prepustim da sve to povežete u jednu smislenu celinu:

Go West! (part I)

 .

U prethodnom postu sam najavio putovanje u Belgiju. Sticajem (ne)srećnih okolnosti ispalo je malo komplikovanjije nego što smo se nadali: Beograd - Minhen - Amsterdam - Gent - Briž - Gent - Brisel - Minhen - Beograd. Za četiri dana promenio sam skoro sva prevozna sredstva koja vam padnu na pamet: taksi, avion, voz (metro), autobus, brod... Za to kratko vreme, odslušao sam 4 predavanja,  5 prezentacija, učestvovao u jednom "workshop-u", obišao jednu ogromnu luku, jednu termoelektranu, i jedan tehnološki park (naučni institut). Imao sam razgovore sa mnogobrojnim poslovnim ljudima, formalne - koji su ličili na "blind-date" ringišpil (ili pokretnu traku), i one neformalne koji su se dešavali sve vreme, po 16 sati svakog dana... Kad na sve to dodam i jednu svečanu večeru, dva koktela i dva radna ručka - prosto mi nije jasno kako sam pored svega toga uspeo da nadjem vremena i da malo prošetam ulicama Minhena i Genta, pa čak i da zaglavim fajront u nekim pivnicama i barovima...

I kako sada sve to smestiti u jedan post? Ništa lakše: umesto jednog - napisaću tri! U prvom (ovom) pozabaviću se (avan)turističkom stranom koja može da zatreba svima koji u skorije vreme krenu put Evropskih destinacija. U drugom ću pokušati da podelim sa vama svoje utiske iz poslovnog sveta, i sve ono što sam na ovom zanimljivom putovanju naučio, a u trećem... Videćemo! Do tada će se utisci valjda malo slegnuti, pa ćemo pokušati da zajedno izvučemo neke korisne zaključke.