Posao, novac, internet…

Redosled pojmova u naslovu je veoma važan… U mnogim glavama taj redosled je obrnut. Postoji jedna maglovita ideja kako prisustvo i „uspeh“ na društvenim mrežama, tj „na internetu“ – bi trebalo da u nekoj bliskoj perspektivi naprave novac, a zatim da preraste u nešto kao stalno zaposlenje, tj siguran i uhodan posao. To je naravno čista glupost. Ako je uopšte moguća – ta priča se sigurno odvija obrnutim redosledom.

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)  

.

Marketing i napolitanke

Napolitanke su jedan sasvim dosadan proizvod. Zašto ga onda kupujemo? Verovatno baš ZATO – kao u onom sloganu: „Sa nama nema neizvesnosti…“ I da se odmah razumemo: ovaj post nema veze sa prethodnom „marketing trilogijom“ (Marketing i Princes krofne,  Marketing i supa iz kesice, Marketing i neprskane jabuke). Ovo je samo zakasnela reakcija na jedan post koji je Milica Ćalija posvetila napolitankama…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Sam pao – sam se ubio!

Tek danas sam se setio da „pitam Twitter da li me neko tražio“ – i tako otkrijem ovo:

cyberbosanka Hana Kazazovic

@detozin Stigleeeeee vizitke i odlicne su ) 500 potencijalnih musterija, klijenata, kupaca… masala Hvala.

…
To je Hana „tvitnula“ još 6-tog, i iako mi je pao VELIKI kamen sa srca, nisam više mogao ni ljudski da se radujem. Ostalih desetak srećnih dobitnika nagradne igre su svoje nagrade nešto ranije dobili redovnom poštom, neki su malo protestovali zbog kašnjenja (ili možda više zbog našeg ćutanja po tom pitanju), neki su se zahvalili…

Ali sve u svemu – moja genijalna ideja o viralnoj – marketing – nagradnoj – igri „Pronadji iglu“ naišla je u realizaciji na gomilu nepredvidjenih problema, rasplinula se, izmakla kontroli,  i na kraju pretvorila u totalan debakl!

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Ogrlica protiv parazita

Kako se nekada stvari čudno pomešaju: kućni ljubimac koji čudno vrti glavom, nova ograda oko autobuske stanice u centru grada, novi sandučići za poštu, Nova godina, i nove registarske tablice… Kakve sve to veze ima? Naravno nikakve, ali ćemo je začas pronaći za potrebu prvog teksta u novoj 2011. godini. Nek bude ludo i razbarušeno kao novogodišnji vatromet. Takav je red…

Da podjemo od one ograde. Divna zaista. Arhitekta je verovatno bio inspirisan Gaudijem, ništa nalik običnoj konc-lager bodljikavoj žici. Nebi priličilo zaista, ipak je to u centru grada (Pančeva) i praktično NA SRED PUTA kojim 50% sveta ide na pijacu, ili prema centru… Ali, za koji će nam ograda koje tu nikad nije bilo? I to baš u ovo nevreme? Mogu samo da nagadjam da se neko setio da večnog gradskog gubitaša spase tako što će naplaćivati staničnu uslugu. Mogao je da pokuša da se malo pozabavi samom uslugom, menadžmentom, i ostalim glupostima – ali ovo je mnogo konkretnije…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs) 

.

Priča o Feniksu, ili totalni godišnji reset…

Volim decembar. Mrzim decembar.
Slušao sam nekad davno jednog kolegu kako u decembru dugo priča o svojoj „erotskoj fantaziji“ – da jednog dana ostavi sve postane pčelar. Šta pčelari rade u decembru? Verovatno šetaju okolo sa rukama u džepovima i zezaju bivše kolege? To mora da je „kul“ – gledati sav ovaj adrenalinski cirkus sa nekog nižeg broja obrtaja . Verovatno izgleda kao one neme burleske: svi nešto padaju, ustaju, gadjaju se tortama… A ti umireš od smeha.

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)
. 

Bolje gledaj od čega se živi…

Ako ste od onih nesrećnika koji su se „primili“ na blogovanje (ili neku sličnu napast) čuli ste ovu frazu više od jednom. Uvek se nadje neko dobronameran ili „dobronameran“ da vam otvori oči i skrene pažnju da ne gubite dragoceno vreme uzalud.

Možete da čitate prošlonedeljne novine, odmorite posle ručka, lickate svoj krš od automobila, sredjujete šrafove, ponovo šetate psa, ili da prosto vegetirate ispred TV-a kao fikus… Teško da će vas to potpuno spasti zvocanja, ali će njegov intenzitet sigurno biti za oktavu slabiji.

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)  
.

Go West III

Ili:"Pokaži pare!"

...Jer na kraju krajeva sve se svodi na to: "Show me the money!" Ako ste čitali prethodna prvi i drugi nastavak, verovatno vam nije promakla činjenica da je moje putovanje u Belgiju (bar formalno) bilo službeno putovanje, pa je za očekivati jedno "zlobno" pitanje:

"Jesi li ti prijatelju tamo napravio neki posao - ili nisi? Jer ako nisi - kakav ti je to onda službeni put?"

Neko će (u moju odbranu?) reći da to nije pošteno pitanje, da se poslovni kontakti grade i učvršćuju godinama - ali ja ne mislim tako. Mislim da je ta tugaljiva priča o dugoročnim i neizvesnim komercijalnim naporima, samo izgovor za višedecenijsko satiranje državnih para od strane raznih "poslovnih predstavnika" po belom svetu. Državne pare još uvek imaju tu veliku manu da su "lake" - ko' da su ničije. Zanemariću za sada činjenicu da su I TO NAŠE PARE, i koncentrisaću se na ono što je u mojoj moći...

Kada se privatni preduzetnici "švrćkaju" Evropom, oni to rade za sopstveni teško stečeni Euro - koji moraju nekako i da vrate! Da ne pomislite da vešto izvrdavam odgovor na sopstveno pitanje - jasno i glasno: "Da, napravio sam posla bar toliko da pokrijem troškove, a ako bog da (zdravlja i pameti) biće ga i više..." Ono što bi svima koji se nadju u sličnoj situaciji moglo da koristi (i tema je ovog posta) je odgovor na pitanje - KAKO?

Lekcije sa pijace: "Luzer"

.

-"Oo-hoo-ho-hoo! Vidi ti njega!"
-"Pa, nee! Pa ne mogu da...Pa jesi to STVARNO TI?!"

Zagrlismo se na sred buvlje pijace, ne obazirući se na gužvu...Kao da smo upravo nakantali neke ljute pacere u basketu.

-"A ja sam mislio da si ti u nekim Amerikama. Znaš ono: Australija i Kanada biće zemlje udruženog rada" - smejem se puna srca i pokazujem na prljavo ćebe koje predstavlja sav "maloprodajni objekat" mog prijatelja iz mladosti.

-"Jesteee!" - nakezi se on -"A ja sam mislio da ti, da prostiš, duvaš u onu veeeliku frulu na Tibetu!

Ništa se nije promenio: isti onaj mangaš sa Zvezdare koji se uvek dočeka na noge.

-"Pa gde si ti čoveče! Šta ima? Šta radiš?" - rešetam ga pitanjima.

-"Ma ništa...Evo vidiš (pokazuje na ćebe) krpim kraj s krajem, preživljavam..." 

Lekcije sa pijace: "Papučić"

.

- "Snajka! Jel' te sluša muž?" - probudi me piskavi glas. Odleteše mi misli u koje obično potonem subotom, dok kaskam za ženom natovaren kao magarac:

- Aaa! Gledam ja vas već dugo...A i tebi snajka - svaka čast! Prati te u stopu - kao neko kučence...

Uhvatim vazduh da joj odbrusim nešto prgavo, ali onda je pogledam bolje i odmah odustanem. Skupila se bakica kao suva smokva, nema je ni 40 kila sa krevetom. Pa se još savila do zemlje kao upitnik. Ali zato oči! Sevaju dva bistra i brza oka kao varnice. Pomislim: "Ovu treba pusti da završi šta je naumila. Ta ima šta da kaže."

Moja žena prevrće i pažljivo "studira" pušlu zeleni, ja se glupavo smeškam, a bakica veze: 

- "Čuvaj ga dete, trebaće ti još. Tako je i moj Srećko mene mazio i pazio. Ma, bila sam... Gospodja!"

Onda zaćuti malo, kao da je nešto preseklo u rebrima, pa škripavo uzdahne: "Čuvajte se deco..."

Prodjosmo dalje, u društvu Srećka i bakice... Malo kasnije, kad smo zamakli za druge tezge, uhvati me žena ispod ruke - kao nekad.

Likovao sam ćutke u mislima, zahvaljivao bakici a čestitao sebi.

Nekad je najbolje ne reći ništa.
.

Lekcije sa pijace: "Ubivena"

- "Pošto šljive? "
- "Četrdeset. Evo, ova gajba je načeta..."
- "Šta to znači? Da ne može da se bira?"
- "Pa šta imaš da biraš! Šljiva je šljiva. Sve su lepe..."
- "Kako da ne! Evo - vidi ovu. Ubivena..."
- "Šta ubivena? Ovo tebi ubivena?! Ma znaš šta GOSPODJO - Dovidjenja!

Gospodja "pušeći se" odlazi par tezgi dalje, dok nadrndani prodavac ostaje da mrmlja sebi u bradu: "Ti mi znaš šta je ubivena..."

Dijalog počinje iz početka, ali okretna bakica već pruža kesu i kaže: "Biraj dete, slobodno..."
- "A lepe su ti i jabuke... "
- "Imaš tu dole i ove slatke, ako voliš, a i nakisele... Ista je cena, ako voliš..."
- "Daćeš mi i dve kile breskvi..."

Domaćica bi verovatno prošetala još malo medju tezgama, ali sad namerno pravi predstavu. Hoće da "bandoglavom" pokaže šta je propustio. Ovaj se pravi da gleda na drugu stranu, ali ko za inat, sve ga mušterije zaobilaze...

Sam je kriv.
.

Ko je oklevetao bumbare?

.
Često se, naročito leti, probudim sa prvim zracima sunca, i obično izadjem na terasu da uživam u ptičijoj filharmoniji. Ovaj ritual "pozdrava suncu"  najčešće se svodi na lagani prelaz iz polu-uspavanog u skoro-sasvim-budno stanje, i potpuno je operisan od bilo kakvog mentalnog sadržaja - čista nirvana.

Ipak,  jutros dok sam ispijao kafu i žmirkao kroz turske karanfile, viseće muštkatle, i petunije - nešto je uspelo da privuče moju pažnju: jedan vredan bumbar.

Pre nego što je kafa koju sam usporeno srkutao stigla da se ohladi, bumbar je uspeo da obidje svih 5 žardinjera povešanih o ogradu terase. Na njegovim stražnjim nogama mogli su se jasno videti veliki žuti grozdovi polena. Poranio čovek, i radi-li-radi...

I namah mi se rodi ideja: Ko je oklevetao bumbare? I zašto? Paralela izmedju ovog insekta - i "onog drugog" je izgleda dublja i višeslojnija nego što se to može učiniti na prvi površan pogled.

Hajde da pravimo pare...

.
Jedva sam se suzdržao da ne prokomentarišem onaj skandal oko "nepristojno bogatih". Bolje što nisam! Šta bih mogao da kažem? Da smo dotakli "dno-dna" u populizmu, i da posle masovnog "regresa za godišnji odmor" (svakog Srbina časti čika-Mladja pet-soma, al' na Kukovo-leto) ostaje još samo čupanje brkova "kulacima". Nadiru "nostalgična" sećanja na Zelenu Salatu,  Zardjale Katance, Hleb Od 3 Dinara, Zajam Za Preporod, Obnovu Pre Roka...

Nama 'leba od te priče. Dno je i dalje daleeeeko. Hajde malo da gledamo svoja posla. Da pravimo pare. Ako čitate blogove, a pogotovo ako ih pišete - imam posao za vas.  Predlažem vam da mi postanete ortak.

Ideja je sasvim jednostavna, i verovatno će mnogima izgledati skroz neverovatna. Takve ideje su baš zato i najbolje, jer dok skeptična masa poveruje da je nešto uopšte moguće, oni malobrojni sa vizijom - uzmu pare.

Da bi ste postali ortak treba da se prvo udubite u problem, smislite rešenje oko koga se vredi malo pomučiti, a zatim da potrošite nešto sopstvenog vremena. To ulaganje kreativnosti, vremena i energije se obično zove INVESTICIJA. Drugi bitan element investicije je RIZIK (u ovom slučaju - da ćete sve to raditi za džabe, ili za manje para nego što vam treba). Ali, to je suština kapitalizma: KO RESKIRA PROFITIRA (a naročito obrnuto).

Tom Hopkins u Beogradu...

...možda se eventualno sretnemo na ulici? Stigla mi je danas ljubazna pozivnica: večera sa Tom Hopkins-om, učešće na celodnevnom predavanju sa mestom za sedenje u prvim redovima, knjiga Tom Hopkins-a, sertifikat, radni materijali, ručak i osveženje - i sve to za "samo"  390 €. !!!

Na ovom mestu ću doboko da uzdahnem, i da pomislim: što bi bilo lepo kad bih mogao tako "iz zezanja" da odvojim 400 evra za (u to sam siguran) vrlo korisno druženje sa legendarnim guruom prodaje, koji je inspirisao (ako ne i stvorio) milione uspešnih prodavaca širom sveta... Mislim da ću ipak uzeti da ponovo prelistam njegovu legendarnu knjigu "Kako unaprediti veštinu prodaje", i da ću se ovog puta morati time da zadovoljim (eventualno mogu da se SAM potrudim oko osveženja...)

Nepoštena prednost (2)

.

"Sad ću ja to za čas da IZGUGLAM..." I dok tako "guglate", u desnom gornjem, uglu pojave se "sponsored links",  ponekad i u prvih par redova "odgovora" koje vam ovaj najveći svetski pretraživač ponudi.  Ako ste obratili pažnju - primetili ste da se  skoro identični oglasi (vizuelno vrlo nalik na "obične" rezultate pretrage) pojavljuju i na nepreglednom broju drugih sajtova, nekad uz pretragu (powered by Google), a nekad nezavisno, stim što predmet reklama uglavnom ima NEKE VEZE sa sadržajem strane na kojoj se nalaze...

Sve to zajedno - zove se kontekstualna reklama - i jedan je od najvećih i najunosnijih poslova današnjice. Google je naravno broj 1 u svemu tome, ali da se ovo nebi pretvorilo u neplaćenu reklamu  (koja njima uostalom nije ni potrebna) u nastavku teksta koncentrisaću se na konkretno pitanje: kako taj složeni sistem može da pomogne uobičajenom balkanskom MSP (liči na PMS - podjednako je "nadrndano", i na lošem glasu - ali ipak se misli na Malo ili Srednje Preduzeće)...

Nepoštena prednost

 .
Ironično - ideja  fer-pleja je potekla od istih onih "sportista" koji su topovima disciplinovali domoroce, u najboljem slučaju naoružane zašiljenim štapovima. Nepoštena prednost je (po tom sumnjivom konceptu) nemoralna, kvari sportski duh, i uništava draž takmičenja...

Kakva budalaština! San svakog preduzetnika je da namagarči konkurente, da se dočepa neke fantastične prednosti o kojoj niko pojma nema, i da se na taj način "odlepi" toliko - da ga više niko ne može stići. Sve uspešne priče o biznisu imaju u sebi bar jedan (ključni) detalj koje se odnosi na situaciju i/ili okolnosti koje su dovele do toga da konkurenti i dan danas "jedu prašinu" iza onog prvog i najboljeg. Može biti samo jedan! Na tržištu? Skoro nikad - ali zato je NA SAMOM VRHU mnogo manja gužva, i obično tamo ne sede "sportisti", već oni koji su imali  dovoljno mašte i smelosti - a manjak skrupula i iluzija o nekom fer-pleju.

Stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

POOOOLOŽIOOO! Položio IZ PRVE - verovali ili ne! Sva 4 dela (ili šest? - četiri usmena i dva pismena dela ispita)... Od 9 sati jutros - do 16.45 popodne. Ukupno 4 x 3 pitanja + dve pismene teme...

Znam da ova tematika neće naročito interesovati mnoge koji inače svraćaju na ovaj blog, ali cenim da će sveža informacija - iz prve ruke- biti "zlata vredna" svima onima koji će u skorije vreme biti u istoj situaciji. Osim mnogih koje su "delegirali" (da ne kažem "nasamarili") da za firme u kojima rade - obave ovu "formalnost", to će nadam se biti i mnogi privatni preduzetnici koji su izračunali (kao npr. ja) da će na ovaj način uštedeti "sitnicu" od 4 - 5.000 eura za dve-tri godine (jedan pristojan, pa makar i polovan - auto?) Video sam da ima i ljudi koji su nezaposleni, a dosetili su se da bi im ovaj ispit mogao pomoći da preko noći dodju do posla...

Che Guevara i Slonovske Lopate

.

Budimo realni -  Tražimo nemoguće!  Kako to još uvek moćno zvuči. Uskovitlalo se te davne 1968. preko cele Evrope, a talasi tog nemira prelili su se i u baruštinu iza gvezdene zavese. Akteri i svedoci tih dogadjaja, sada su mahom dežmekasti i proćelavi (ili dame u najboljim godinama), svi već opasno blizu penzije. Pa ipak, osim neugaslog plamička u njihovim srcima (jer - oni su VIDELI svojim očima koliko sloboda može biti blizu), isti zanos, ista VATRA - još uvek živi!

Sa svakim novim klincima ponovo se radja - kao feniks. Nekada se zvala "Novi talas" (ili "Novi val"), pa onda "Otpor"... Bilo je još mnogo imena i bezimenih strujanja, idola, pištaljki i šerpi, tetrapaka, plišanih meda, grafita i parola... Sećam se jednog "budjavog" izraza iz kasne Titoističke ere: "Revolucija koja traje". Tačno! Ona traje - za razliku od revolucionara, oni su potrošna roba, kao potpetice na cipelama. I u prirodi je isto: jedni posustanu, drugi stasaju...
...

Minut za optimizam

Hvata to mene na mahove... Definitivno ima neke veze (i) sa vremenom, dovoljno je da posle nekoliko tmurnih dana sunce pomoli nos iza oblaka, i ako mi još par puta zazvoni telefon, ili stigne nekoliko "pozitivnih" mailova...

I eto ga! Osećanje je  neobično, slično blagom pijanstvu. Glavne karakteristike su nekritičnost, nervoza, blaga euforičnost, i ničim izazvana radost. Otprilike - nešto kao potpuno obrnuto od depresije (o da,  i to osećanje mi je prilično dobro poznato).

Ta pojava je na ovim prostorima relativno retka. Neki političari nevešto pokušavaju da je šire preko medija ali (pošto njima ionako niko ništa ne veruje) to im slabo prolazi... Optimizam je čudna biljka, najbolje uspeva kad se ne zaliva, kad raste spontano i bez nekog plana ili "zadnjih" namera.

Liči pomalo na virus, a i širi se kao grip - kontaminacijom u direktnom kontaktu. Jedino što za razliku od gripa, ovaj virus možete "fasovati" i preko telefona, pa čak i preko interneta. Ko zna, možda ga i vi "pokupite" do kraja ovog posta.

Zgodna stvar sa ovim blogovima je što možete da pogledate desetak ili više dana unazad, i da tačno vidite kako vam se kretalo raspoloženje. Ja sam očigledno bio u "minus fazi", a onda sam rekao sam sebi: "dosta".

SWAT ili SWOT?

.

Snage, slabosti, šanse i pretnje... Ako želite da na miru razmislite o ovome, sedite u auto i otidjite u neku veliku šumu, vozite dok ima puta, a onda nastavite peške... Ne, ne vredi! Ne možete otići dovoljno daleko. Čak i ako ne otvorite novine, i ne upalite televizor ili kompjuter, ne možete pobeći...

Možete da zaboravite na ono što je trebalo da bude sadržaj ove lekcije. Mi nismo važni!  Ni naše znanje, ni ideje, eventualni kapital bilo koje vrste, entuzijazam ili veština, genijalni izumi i planovi - sve su to gluposti, nevažne i nebitne u odnosu na ono što nas čeka NAPOLJU!

Mesto na kome živimo i radimo je noćna mora svakoga ko se bavi privatnim biznisom. Sa svih strana ste okruženi čeličnim obručem: Sa jedne strane tu  je sveprisutna ogromna, nezajažljiva, reketaška, večito bosa i gladna - država (koja živi na vašim ledjima). Sa druge strane tu je siromašno izolovano i  primitivno tržište bez institucija, elementarnih pravila i zakonitosti. Sa treće tu je razmažena, nestručna, sludjena, i preskupa radna snaga. Sa  četvrte - populističko, dirigovano, retardirano javno mnjenje pileće inteligencije i pamćenja. Sa pete strane tu su mafije svih boja i oblika. Sa šeste je sprega krupnog (autohtonog i uvoznog) kapitala sa pomenutim mafijama i politikom (istog - autohtonog i uvoznog porekla), pri čemu su granice izmedju tri pomenute grupacije sasvim blede i nejasne...

...

Isto, samo malo drugačije...

 .

Da li ste nekada probali masline u kombinaciji sa - sarmom? Verovatno je u 98,6% odgovor negativan. Zašto? Ako odbacimo 4,8% odgovora tipa "ne volim masline i/ili sarmu" odstaje nam skoro 95% NEPRIHVATLJIVIH odgovora (budući da je ta kombinacija namirnica sasvim kompatibilna, i zapravo vrlo ukusna - pogotovo u kombinaciji sa crnim vinom). Naravno neko (bistar) će reći da to nisu namirnice sa istog podneblja, tj iz iste kuhinje (nisu ni višnje i ananas - pa su super kombinacija), ali sve se u suštini svodi na inerciju.

Inercija, rutina, navika - nazovite to kako hoćete - upravlja našim životima, a da mi toga apsolutno nismo svesni. Svakog trenutka, u svakom satu, svakog dana, meseca ili godine možemo da pomislimo ili učinimo nešto što iskače iz rutine, nešto originalno, novo ili nesvakidašnje... Ipak, skoro NIKADA to ne činimo, ni mi - ni preostalih 6.000.000.000. ljudi na planeti.
...