31.8.10

Pravo na sreću

.
Deklaracija nezavisnosti: "... 2. avgusta 1776. godine ...njome se ističe i „da su svi ljudi stvoreni jednaki i da je njihovo neotuđivo pravo pravo na život, slobodu i sreću..."

172 godine kasnije:

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima: "... koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija... 10. decembra 1948... za najznačajnije principe se smatraju slijedeći: Pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti,  Pravo na obrazovanje, Pravo na zaposlenje, plaćene praznike, zaštita od nezaposlenosti i socijalna sigurnost, Pravo na puno učešće u kulturnom životu, Sloboda od torture ili svirepog, nehumanog tretiranja ili kazne, Sloboda mišljenja, uvjerenja i vjeroispovjesti, Sloboda izražavanja i mišljenja.

Negde uz put - "zaturili" smo sreću.

27.8.10

Sebični filantrop, ili darežljivi mizantrop?

.
Zvuči kao nonsens, ali zapravo se tiče jedne ideje koju sa mnogo iskrenog žara propoveda Dragana Djermanović u svom poslednjem postu "The WOR(l)D is not for sale!". Kao što sam u svom komentaru rekao, ideja je super, i veoma bih voleo da je istitinita, ali...

Kaže se da je put u pakao popločan dobrim namerama. Takodje se kaže kako je kapitalizam najpravednije društvo koje poznajemo - iako je zapravo zasnovan na najgorim ljudskim osobinama, pohlepi, gramzivosti, sujeti i ambiciji...

 Svako novo vreme nosi sa sobom neki novi idealizam. Danas je to ideja koju dobro oslikava twit koji sam nedavno pročitao "Informacija imaš sve više - što ih više deliš". Pošto je informacija = uticaj = bogatstvo, ispada da se ta rečenica može čitati i kao: "bogatiji si što više daješ". Zvuči kao citat iz jevandjelja, ali...

Da li je smisao
zaista "hrišćanski", ili su pravi motivi sasvim drugačiji?

25.8.10

Čistoća je pola zdravlja, a dizajn...

.
... je ona druga polovina! Mentalnog zdravlja - ili čistoće? Nije ni važno... Ovo je ionako bio samo trik da pročitate ovaj tekst (i eventualno kliknete na sliku). To neće naročito nahraniti moju sujetu,  malo je verovatno i da će se pretvoriti u neki konkretan posao, ali bi možda Google mogao da se prevari i poveruje da je strana na koju link vodi - relevantna za temu kojom se bavi...


Mala digresija (kao da bi ste primetili u ovoj zbrci): koleginica sa kojom godinama saradjujem na ovakvim dizajneriskim "poduhvatima" svojevremeno je izjavila (kad su nam ponudili da organizujemo izložbu naših radova) da ne zna šta bi izabrala za izložbu. Pomalo neobično, naročito kad uzmete u obzir da u proseku imamo oko 300-400 poslova godišnje - poslednjih 18 godina! Ona je svakako skromna osoba, ali ne radi se o tome. Ako se pošteno bavite ovim poslom - interes klijenta je na prvom mestu, a SKORO NIKADA interes klijenta nije da vi postanete dizajnerska "zvezda", ili da  napravite nešto dostojno ambicioznog portfolia. I skoro uvek ćete napraviti neki kompromis "viška"...
.

.
Sad će da ispadne kako ja tu imputiram nešto, što mi nije ni na kraj pameti... Naravno - stvar je u klijentima i - sreći! Ponekad se desi da iz čistog očaja, suočeni sa nekim nemogućim zahtevom nadjete neko rešenje koje kao da nije sa ovog sveta. Listate sve knjige koje ste pročitali, prebirate po sećanjima, razbijate glavu pitajući se: Kako mi je ovo palo na pamet? A odgovor je vrlo jednostavan:

Kao i sve drugo...
.
p.s. Sad sam se nečeg setio... Da li vas ova stilizovana ptičica podseća na nešto?  Ne? Onda sigurno niste twitter-aš...

22.8.10

Znali smo da će biti nešto od nas...

.

Moj nekadašnji bubnjar navrati nedavno poslom do mog nekadašnjeg pevača, i onako - uzgred  mu reče kako je ČUO da na internetu postoji neki naš stari snimak iz '87-88...

Ja sam odprilike u isto vreme preko FaceBooka obećao našem nekadašnjem ritam-gitaristi (koji sada živi i radi u Italiji) da ću pokušati da prebacim nešto od snimaka sa magnetofonskih traka i video kaseta na DVD. Vremena bih možda i našao, ali ispostavilo se da ne znam nikoga ko još uvek ima magnetofon (a bogami ni video-rikorder)... Taman pomislim da smo i mi za staro gvoždje, kad se ispostavi da je neverovatna priča o snimku na internetu - istinita (iako je snimak očigledno skinut sa dobro razmagnetisane kompakt-kasete)...

Ne znam šta mi bi - ali rešio sam da potrošim 2-3  sata svog dragocenog vremena, da "odam poštu" nama kakvi smo nekad bili - i da sve preselim u večnost (na YouTube).  Imao sam solidnu ideju, ali na kraju sam shvatio da je razne selidbe i premetačine preživelo samo nekoliko (loših) fotografija vezanih za "prethodni rokerski život"...

Zato ne očekujete neki naročit spot... Ipak, ko razume - shvatiće! Jer, samo su uspomene na tih desetak godina života još uvek netaknute, možda samo malo retuširane nostalgijom i zaboravom...

Neprocenjivo!

video Muzika preuzeta sa:
http://exyupoprockmadness.blogspot.com/2008/02/gitarijada-zajear-88-razni-izvoai-tape.html

16.8.10

Pas koji laje - ne nosi zlatna jaja

.
Nikad nisam razumeo žensku intuiciju, ali je poštujem. U komentarima na moj poslednji post Milja, Mahlat i Amarilis su mi "slutile" nešto što meni u tom trenutku nije bilo ni na kraj pameti. Naravno - povukla ih je fotografija kojom sam hteo da ilustrujem "da odoh", ali najdalje što sam lično u tom trenutku mogao da dobacim  je da ću sledećih desetak dana biti, ne samo fizički odsutan, već i potpuno "diskonektovan" od svih oblika savremene (elektronske) komunikacije...

Verovatno bih radije izabrao neku drugu fotografiju da mi je bila pri ruci... Ipak: da nije u pitanju samo čista slučajnost, i da se sprema nešto "spiritualnije" od uobičajenog porodično-potrošačkog satiranja para i živaca u akciji pod  šifrom "Godišnji Odmor", mogao sam da naslutim već na osnovu knjiga koje sam u poslednjem trenutku ubacio u kofer (da bi Tata imao šta da radi dok klinci spavaju). Quentin Newark? Ko još na porodičnom letovanju čita tako nešto?

Kako je počelo - tako se i nastavilo: celim putem su mi se smešile table sa natpisom "Good-by & have a nice TRIP!" Onda me je na TV-u dočekao Homer Simpson u epizodi u kojoj dolazi do spoznaje kako stepen ostvarenja sopstvenih planova iz mladosti nije merilo ličnog uspeha (kakav sablasan guru-vodič kroz egistencijalnu ekskurziju!)  A onda kod Quentin-a pročitam (i najzad shvatim, jer čitam već treći put) ključnu razliku izmedju dizajna i advertajzinga: KREIRANJE SADRŽAJA!

I tada mi sve PUKNE PRED OČIMA!