Kuhinja u plamenu

Svako ima neku opsesiju. Ja se često izgubim u razmišljanju o prirodi stvaranja. Odakle dolaze ideje? Evo, recimo ideja za ovaj post mi je došla dok sam ribao šporet… Prethodno sam se nešto zamislio dok sam jutros kuvao ženi kafu – naravno sve je iskipelo i napravio sam neopisiv svinjac…

Sad će neko da kaže: „Pa kakav je ovo korporativni blog?“ Nismo ni mi neka naročita „korporacija“, ali ipak – zar nije to malo previše? Ne znam, ali mi je ovako lakše nego da se stalno nešto foliram… Možda sam ja nekav „sam-svoj-gazda“ na radnom mestu (mada i u to često sumnjam), ali kod kuće to sigurno ne važi. Uostalom, svi koji čitaju redovnije ovaj blog već su videli koji sam ja papučić…

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Sam pao – sam se ubio!

Tek danas sam se setio da „pitam Twitter da li me neko tražio“ – i tako otkrijem ovo:

cyberbosanka Hana Kazazovic

@detozin Stigleeeeee vizitke i odlicne su ) 500 potencijalnih musterija, klijenata, kupaca… masala Hvala.

…
To je Hana „tvitnula“ još 6-tog, i iako mi je pao VELIKI kamen sa srca, nisam više mogao ni ljudski da se radujem. Ostalih desetak srećnih dobitnika nagradne igre su svoje nagrade nešto ranije dobili redovnom poštom, neki su malo protestovali zbog kašnjenja (ili možda više zbog našeg ćutanja po tom pitanju), neki su se zahvalili…

Ali sve u svemu – moja genijalna ideja o viralnoj – marketing – nagradnoj – igri „Pronadji iglu“ naišla je u realizaciji na gomilu nepredvidjenih problema, rasplinula se, izmakla kontroli,  i na kraju pretvorila u totalan debakl!

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

.

Nagradna igra (završena!)

Prvi dan nagradne igre je bio uspešan. Naročito za: Aleksandru Filipović, Jovana Turanjanina, Cyber Bosanku,  Dejan Pejčića, Artič Sebastjana, Miloša Djuričanina i Aleksandra Stevića…
Drugi dan nagradne igre je bio još uzbudljiviji. Toliko uzbudljiv da ćemo morati da potrošimo malo vremena da obavestimo sve učesnike o dobijenim nagradama. Svi ste pobedili! Čestitamo, i uskoro ponavljamo sve, sa novim nagradama ….
(ko ne zna o čemu se radi, nek klikne na logo)

>> Nastavak (na novoj adresi: detozin.deto.rs)

Tema?

.

Svaki put kad pomislim da mi nedostaje dobra tema za post pogledam na ovaj tekst u gornjem desnom uglu. Ideje je moguće fabrikovati - baš kao i eksere. Treba vam samo par osnovnih stvari: sirovina, tehnologija i vreme (a vreme je novac?)

Sirovinama smo - hvala bogu - oduvek bili bogati, a tehnologiju sam dobio na poklon (stiže to sa godinama). Uostalom u mojoj maloj firmi JA SAM TAJ koji je zadužen za demagogiju: da objasnim i ono što se neda objasniti, da napravim da nam svima bude malo lakše (kad je teško),  i da svima rastumačim eventualne razloge zašto nam je najednom svanulo. Doduše ovo poslednje nikako da se desi...

Ali, i ako ne znam O ČEMU JA TO ZAPRAVO PIŠEM - znam dobro o čemu nipošto neću. Ništa politički, ni negativno. Rešio sam danas da širim ljubav i optimizam. Dobra volja medju ljudima - i mir u svetu. Kao da sam pobedio na izboru za mis...

A nije to lako, ne nipošto... Evo danas sam malo prošetao po komšiluku, svratio sam kod Milje, pa kod Bosanke, a kad sam već bio preko Drine skoknuh i do Milka. Kod Milje upoznah i Vrapca pa svratih i kod njega na "kaficu"...Kod Mahlat sam stigao do pola teksta (ne marim i ako me broji kao "celog")- izvini  Mahlat, ako se budem bolje osećao, pročitaću sutra do kraja...U povratku skoknuh kod mojih "omladinaca" Džiadžojke , Kajzera i Zverke... Svuda isto. Za trenutak se obradujem kod Amarilis, a onda shvatim da je i nju već uhvatio virus...

Kavez za vino

Podstaknuti zahtevom jednog potencijalnog klijenta, postavili smo sebi pitanje: Kako još niko nikad nije pakovao VINO? Bilo kakva kutija ili kesa bila bi samo varijacija neke već postojeće...  Morali smo se vratiti malo unazad, i razmisliti o samoj SUŠTINI proizvoda.

Prvo smo se setili one fraze: "Dobar sluga - zao gospodar!" Šta to zapravo znači? Definitivno se odnosi na slobodu: Vino oslobadja, ali traži i kontrolu. Kao rasan konj? Kao životinja... Zver? Odatle nije bilo daleko...

Dobre stvari su opasne. Opasno dobre!

Treba ih čuvati u kavezu...

// još fotografija i drugih zanimljivih stvari na ovom linku
.

Čistoća je pola zdravlja, a dizajn...

.

... je ona druga polovina! Mentalnog zdravlja - ili čistoće? Nije ni važno... Ovo je ionako bio samo trik da pročitate ovaj tekst (i eventualno kliknete na sliku). To neće naročito nahraniti moju sujetu,  malo je verovatno i da će se pretvoriti u neki konkretan posao, ali bi možda Google mogao da se prevari i poveruje da je strana na koju link vodi - relevantna za temu kojom se bavi...


Mala digresija (kao da bi ste primetili u ovoj zbrci): koleginica sa kojom godinama saradjujem na ovakvim dizajneriskim "poduhvatima" svojevremeno je izjavila (kad su nam ponudili da organizujemo izložbu naših radova) da ne zna šta bi izabrala za izložbu. Pomalo neobično, naročito kad uzmete u obzir da u proseku imamo oko 300-400 poslova godišnje - poslednjih 18 godina! Ona je svakako skromna osoba, ali ne radi se o tome. Ako se pošteno bavite ovim poslom - interes klijenta je na prvom mestu, a SKORO NIKADA interes klijenta nije da vi postanete dizajnerska "zvezda", ili da  napravite nešto dostojno ambicioznog portfolia. I skoro uvek ćete napraviti neki kompromis "viška"...
.

.
Sad će da ispadne kako ja tu imputiram nešto, što mi nije ni na kraj pameti... Naravno - stvar je u klijentima i - sreći! Ponekad se desi da iz čistog očaja, suočeni sa nekim nemogućim zahtevom nadjete neko rešenje koje kao da nije sa ovog sveta. Listate sve knjige koje ste pročitali, prebirate po sećanjima, razbijate glavu pitajući se: Kako mi je ovo palo na pamet? A odgovor je vrlo jednostavan:

Kao i sve drugo...
.
p.s. Sad sam se nečeg setio... Da li vas ova stilizovana ptičica podseća na nešto?  Ne? Onda sigurno niste twitter-aš...

Pas koji laje - ne nosi zlatna jaja

.
Nikad nisam razumeo žensku intuiciju, ali je poštujem. U komentarima na moj poslednji post Milja, Mahlat i Amarilis su mi "slutile" nešto što meni u tom trenutku nije bilo ni na kraj pameti. Naravno - povukla ih je fotografija kojom sam hteo da ilustrujem "da odoh", ali najdalje što sam lično u tom trenutku mogao da dobacim  je da ću sledećih desetak dana biti, ne samo fizički odsutan, već i potpuno "diskonektovan" od svih oblika savremene (elektronske) komunikacije...

Verovatno bih radije izabrao neku drugu fotografiju da mi je bila pri ruci... Ipak: da nije u pitanju samo čista slučajnost, i da se sprema nešto "spiritualnije" od uobičajenog porodično-potrošačkog satiranja para i živaca u akciji pod  šifrom "Godišnji Odmor", mogao sam da naslutim već na osnovu knjiga koje sam u poslednjem trenutku ubacio u kofer (da bi Tata imao šta da radi dok klinci spavaju). Quentin Newark? Ko još na porodičnom letovanju čita tako nešto?

Kako je počelo - tako se i nastavilo: celim putem su mi se smešile table sa natpisom "Good-by & have a nice TRIP!" Onda me je na TV-u dočekao Homer Simpson u epizodi u kojoj dolazi do spoznaje kako stepen ostvarenja sopstvenih planova iz mladosti nije merilo ličnog uspeha (kakav sablasan guru-vodič kroz egistencijalnu ekskurziju!)  A onda kod Quentin-a pročitam (i najzad shvatim, jer čitam već treći put) ključnu razliku izmedju dizajna i advertajzinga: KREIRANJE SADRŽAJA!

I tada mi sve PUKNE PRED OČIMA!

Unplugged, off-road...

.

01. - 15.08.2010.

.

Virus iz Crne Rupe

.

Hajde da čujemo malo drugu stranu. Jedan  prijatelj, hirurg - reče mi u vezi jedne od brojnih burno medijski propraćenih afera: "Šta žele ovim da postignu? Da lekari izbegavaju sve slučajeve sa neizvesnim ishodom, i da rade samo rutinske stvari..."

U ovakvim okolnostima, čovek je potpuno u pravu. Sto puta je teže nekoga optužiti za pasivnost, nego za grešku. Prosto: nema tragova! A vrlo lako je izbeći odgovornost: tu su liste čekanja, normativi,  naravno - uvek dobro dodje još neka dodatna analiza ili mišljenje, a ako baš "zagusti" tu su i prava iz radnog odnosa (radno vreme, godišnji odmori, bolovanja itd).

Bolje da ne nastavljam dalje u tom smeru - prosto to nije moja profesija. Ali postoji jedna paralela koju moram da spomenem. U dizajnu 21.veka (koji  je medju par mojih glavnih preokupacija) glavni teoretski problemi današnjice nisu estetske prirode (kako bi neko očekivao)  - već ETIČKE.

"Dizajneri, izbegavajte kompanije koje traže da lažete za njih!" - kaže Tibor Kalman.

Kutija za zelene šešire

Strogo stručna pitanja više nisu ozbiljna pitanja. Parafrazirajući Džona Kejdža ne želim da kažem kako su svi važni problemi rešeni. Naprotiv! Ali problemi su se iz prvog - premestili u drugi deo rečenice: stručnost naravno nije sporna - količina znanja je verovatno daleko veća nego što ga jedna osoba uopšte može absorbovati, a SIGURNO je mnogo veća nego što joj je za produktivan život potrebno... Pravi problem je u OZBILJNOSTI, u praktičnom odnosu prema znanju, u njegovoj upotrebi.

Ovaj tekst sam najavio (pretenciozno) uz pomoć de Bona. Čoveka koji "drma" sistem mišljenja star 2.400 godina, koji priča o "izlaženju iz kutije", o realnoj koristi koja pravu kreativnost razlikuje od one lažne, o  "raznobojnim šeširima" (pogledima na stvarnost), gde je zelena boja izabrana kao simbol za kreativno razmišljanje...

Izgleda mi je ipak trebalo "zaledje" u obliku jednog autoriteta tog kalibra, da bih se osmelio da kažem neke stvari. Zaista, osim uvodnog citata (iz odlične knjige "What is Graphics Design" od Quentin Newark-a), na ovom blogu ima još samo par tekstova posvećenih dizajnu. Može da čudi s obzirom da je to ono čime se skoro 20 godina bavim (i od čega plaćam račune). Dva su dominantna razloga: prvi - da su moji stavovi po tom pitanju vrlo "usamljeni" i direktno konfrontirani sa "mainstream-om", a drugi je mala verovatnoća da bi drugim ljudima moji stavovi mogli biti od neke naročite koristi.

Prvi razlog sam rešio da večeras gurnem pod tepih, a što se tiče drugog - sami se snadjite...

Edward de Bono ( i "ambalaža")

.
O kreativnosti, razmišljanju, progresu, logici, ambalaži... Pardon! Moja greška - o kutiji (tj o razmišljanju "izvan kutije")...



O ambalaži (van kutije) ću JA da pišem - ali u idućem postu...
.

Da je Tito živ...

Godine su retko privilegija. Ali, za utehu, ponekad nam omoguće da iz rezervoara sećanja izvadimo neko prikladno. Na primer: frazom iz naslova je često počinjala kritika raznih "pojava" iz post-Titovog perioda. Nije pomoglo.

Oko te nemušte ideje (šta bi bilo da je Tito živ?) okupila se mala grupa blogera (Amarilis.online / Džiadžojka  / Milko  / Emo_serpica  / Miodrag Ristić  / Kajzer Soze ) koji su pokušali da zajednički odgovore na to pitanje. Naravno - složili su se da ni oko čega ne mogu da se slože. Ali za razliku od "realnog života" u virtualnom je moguće graditi i na razlikama. 

Ovaj neobičan eksperiment je danas svečano otvoren za javnost. Na današnji dan su nekada otvarane fabrike, škole, bolnice. Presecane su crvene trake, pevalo se i igralo... 

Pa eto, makar da otvorimo jedan mali blogić...

http://da-je-tito-ziv.blogspot.com/
.

Plato Team Building 2

U subotu je u privrednoj komori u Beogradu, održan drugi "Team building" projekta "Plato" uz učešće gostiju iz Flandrije i sva tri tima iz Srbije ("Braničevski", "Severno-Bački" i Južno-Banatski"). Zanimljivo druženje je okupilo impresivan broj učesnika, koji su se u vrlo dobro osmišljenoj organizaciji istovremeno zabavili, ali i uradili veliki posao. Napravljen je plan za dalji rad i razvoj projekta u narednih 6 meseci, uključujući i dogovor oko posete Belgiji, i učešća na proslavi 20-to godišnjice projekta "Plato" (o samom projektu sam već pisao na ovom blogu).

wobblers

Ako niste znali - to su one male aplikacije kojima se "ukrašavaju" rashladne vitrine, frižideri, gondole, police... Mogu biti magnetne ili samolepljive, lako se montiraju,  i što je najvažnije - "plešu" kad prodjete kraj njih. Kao da viču: "Kupi me! Kuuupi Meee" Ma, kupi me BRE!". Isprobao sam razne muzičke podloge, ali ova me je "oborila".

Kupi MEEE!

.

1+1 CD/DVD's BOX

.


Ekonomično i originalno...
.

Češanje ledja

.
"Ti počeši moja ledja, a ja ću tvoja..." Ova anglosaksonska izreka,koja često "miriše" na korupciju i slična dostignuća koja nisu strana ni našem podneblju, ima zapravo sasvim benigne korene. Zamišljam dva srednjevekovna viteza koji onako oznojani i smrdljivi, hoće da izlude dok im se spečena štroka izmedju lopatica pretvara u pobesneli mravinjak...

Eh, ta romantična vremena... Srećom, sjajne oklope skinuli smo davno, ali uvek se nadje nešto da nas "svrbi". U medju-vremenu stasale su mnoge civilizacijske tekovine, kao na primer: lična higijena, tržište, novčana razmena... Pa opet - svima nam je dobro poznat TAJ osećaj (svrab!).

Znam da se mnogi vatreni poborci "Tržišnog rešenja" neće potpuno složiti samnom, ali definitivno postoje situacije i problemi koji se ne mogu (bar ne racionalno) prevazići čistom tržišnom logikom. Naravno, možete platiti nekoga da vas "počeše", ali samo onaj ko je u istoj ili sličnoj situaciji shvata u potpunosti njenu ozbiljnost, i šta se u stvari od njega očekuje. Najamna radna snaga je neadekvatna za takve zadatke, jednostavno je suviše mehanička (a kako će se uskoro pokazati - i suviše skupa).
...

U susret...

.
Ponovo smo aktivirali kampanju na AdWords-u (u decembru privremeno stopiranu pošto je to deo godine kad reklamiranje nema mnogo smisla). Prve "pospane" dane januara proveo sam pokušavajući da nabrojim sve ideje koje je ostalo da dovršim + one koje treba započeti u narednih par meseci. Broj je još uvek dvocifren, ali bi mi pomoć dobro došla. Ta ideja (uključivanje većeg broja ljudi u kreativnu stranu posla) postaje mi nešto kao mantra...

Pokušaću da "višak" vremena do koga će neminovno doći u sledećih mesec-dva, iskoristim za veliko spremanje: dubinsko osvežavanje web-prezentacije (sa bar 30-tak novih ili modifikovanih proizvoda), popunjavanje referenc liste i galerije jednom masovnom akcijom "okopavanja" 200-tinak arhivskih DVD-a (+ još uvek aktuelni prošlogodišnji doprinosi), a moraću da unesem i malo "flavour-a" - čitaj: više animacija - video klipova i sličnih "zezalica"...


Naravno tu je i naj-nespretniji portfolio na svetu, u formi "predloga za top listu" sopstvenih dizajnerskih ostvarenja. Šta sa njim?

Tešim se da je ipak bolje nemati vremena - nego nemati posla...
.

Vino od vrbe (2)

Na zahtev jedne agencije razvio sam ovih dana laku kartonsku kutiju (350 gr bindakot) sa nosačima za vinsku flašu. U agenciji (ili možda kod krajnjeg klijenta?) su se u medjuvremenu predomislili, i verovatno će uzeti (mnogo skuplju) kaširanu varijantu na mikrovalu (ili neku od onih neurednih "rebrastih" varijanti, na kojoj se obično "zgužva" jedva primetan i potpuno neprepoznatljiv logo)...

Ja ću se utešiti tako što ću (eto, silom prilika) realizovati i jednu ideju za sebe. Vino od vrbe! Da li su i vama nekada rekli da ćete nešto postati, postići, ili ostvariti ...

Kad na vrbi rodi groždje?

E, onda - hajde da odemo zajedno i jedan korak dalje (i nazdravimo skepticima) !
.

Dekameroid

"Dekameroid" je fiks-ideja na kojoj povremene radim već duže vreme. Moglo bi se reći da mi je to nešto kao hobi. Iz jednog oblika, uz pomoć dva para kopči, može se napraviti neograničen broj kombinacija. Minimalno su potrebna tri (kao što je prikazano na snimku), a teoretski ne postoji gornja granica. Jedino ograničenje u kombinatorici oblika i materijala (karton u boji, štampani karton, juvidur, polivinil, itd...) - je mašta.

Pre mesec-dva napravio sam probnu seriju (nekoliko stotina modula od raznih materijala), i sada bi trebalo da napravim što više različitih modela, i naravno da ih fotografišem - pre nego što odlučim šta ću dalje. Naravno - nikada nemam dovoljno vremena, ali palo mi je na pamet da bih mogao da se "izvadim" uz VAŠU POMOĆ!

Znači: ako vam teba dekorativna sobna (ili stona) lampa, ili samo želite da testirate svoju kreativnost - javite mi se da vam pošaljem desetak modula (boja i materijal po vašem izboru). Jedino što treba da mi obećate je da će te mi poslati fotografije vaših "kreacija" (sa dozvolom da ih publikujem). Možda organizujemo i neki konkurs?

Kako vam se dopada ideja? Očekujem vaše predloge i savete oko dalje promocije...

Više informacija i fotografija na: http://www.deto.rs/r_lampe.html

(nadam se da će uskoro i neka vaša fotografija biti tamo)
.

Metacreation

U kratkom tekstu "Metadizajn" Almerico De Angelis (1944-2005) prepoznao je koren kreativnog duha u dečijem odnosu prema orudjima igre. Namerno ne kažem "igračkama" jer (kao što je dobro poznato) deca se mnogo duže i intenzivnije igraju sa tubom lepka, makazama, ili običnom kartonskom kutijom - nego sa "state-of-the-art" smećem...

To da je igra izvor kreativnosti nije ništa novo, ali dali ste se skoro setili nekih "genijalnih" momenata iz detinjstva? Svi smo prisustvovali bar nekom takvom dogadjaju pre nego što smo taj svet ostavili u pesku iza sebe, onog dana kad smo rešili da postanemo stari i dosadni. Evo dva "bisera" kojih sam se setio dok sam puštao bradu zaglavljen u prevozu:

Igra broj jedan:
"Lepljenje šibica na plafon"
Izvodi se tako što se uz pomoć pljuvačke, palidrvcem razmekša malter i boja sa zida u nekom ulazu (haustoru). Na taj način se na šibici (na kraju suprotnom od fosforne glave) napravi lepljiva kuglica. Zatim se šibica kresne, i dok se fosfor još razgoreva, munjevito baci na plafon. Uz malo vežbe - svaka druga se zalepi za plafon, zatim potpuno izgori (i naravno - ostavi odvratnu crnu fleku na plafonu). Najbolje je to što komšije danima razbijaju glavu "kako su se popeli na plafon visok četri metra" ...

Igra broj dva:
"Vatromet iz bureta"
U metalnom buretu zapaljena je jaka vatra. Zatim je sa okolnih gomila djubreta (sve se dešava u Zvezdarskoj šumi) sakupljeno desetak bačenih sprejeva ("ne probijati i ne spaljivati ni kad je prazan"...) Jedan po jedan, uz stravične detonacije, izbacuju hiljade iskri u noćno nebo...

Dobro, i kakve veze sa bilo čim imaju ove brutalne i destruktivne igre? (srećom klinci ne čitaju blogove). Pustite sad to... Vidite li vi u svemu ovom neku iskru genijalnosti? Dali možete da zamislite da neki matori profesor zamisli nešto tako originalno (ili zabavno)? Da se razumemo - ja nisam autor ni prve ni druge (bio sam samo saučesnik). Izumitelj "vatrometa" je danas redovni profesor na "University of Manchester" (G.B.), a autor "šibica" je večiti playboy, vlasnik sex-shopa i eroteke ("iz zezanja" tezgari pomalo sa narodnjacima). Dakle, može se reći da su obojica uspeli u životu (svako po svom ukusu)... Verujem da se to moglo i pretpostaviti na osnovu njihovih ideja iz mladosti...

Samo mi ni dan-danas nije jasno kako nismo zapalili onu šumu? Valjda zato što smo imali dovoljno pameti da upotrebimo bure? Da nismo - sada bi verovatno svi gulili krompir u Mitrovici ili Padinskoj Skeli, ali znate kako se kaže:

"Tanka je granica..."
.