Kontakt jedan-na-jedan! Kako je ono rekao onaj legendardni prodavac: "dvadeset puta dnevno, stomak u stomak!" Jedini spas za našu (ili bilo čiju) ekonomiju je u "pomeranju novca". Novac ne sme da spava (kao u onoj reklami) već mora da kruži. Dok ga jedni vuku, drugi treba da ga guraju (ili obrnuto, samo je važno da svi ne rade istu operaciju u isto vreme).
Kriza nastaje kada strah sakrije novac u fioke, kase, slamarice, čarape... Strah je veoma važan. Strah je smrt za optimizam, a bez optimizma novac spava. Naš ministar je izgleda nešto načuo o tome, ali izgleda da nije baš dobro razumeo (trik je u PRAVOM optimizmu, a ne u crnom humoru).
Bavim se biznisom već dve decenije, ali sam tek danas shvatio jednu bitnu stvar u vezi direktnog kontakta. U čemu je direktan kontakt superioran u odnosu na sve druge načine komunikacije? Jedini zaista efikasan način za prenošenje optimizma je pogled oči-u-oči. Sve ostalo je manje sugestivno. Nije čak toliko važno ni šta govorite, ni kakva je zapravo vaša ponuda. Način na koji to činite je jedino što zaista može da pokrene stvari.
Možete naravno biti aktivni i iz očaja, ali će i rezultati biti takvi (očajni). A gde da nadjemo taj deficitarni optimizam? Tu je on, samo malo razgrnite strah i pojaviće se... Ili se malo osvrnite oko sebe i videćete mnoge bezbrižne ljude koji se ludo zabavljaju...
Nisam upoznao mnogo prodavaca koji su znali ovu tajnu, ali svi koji su uspeli da ostave dobar utisak bili su definitivno iz te grupe. Ako ste ikada sreli nekog ko zrači entuzijazmom, iz čijeg svakog gesta i izgovorene reči "pršti" optimizam i rešenost da se krene "u berbu", znate o čemu govorim. Prilike se svima pružaju, samo ih neki "beru", a drugi čekaju da im padnu u krilo. Dosta priče. U akciju!
Za kraj mali test:
Dali je polu-puna ili polu-prazna?
.
Kriza nastaje kada strah sakrije novac u fioke, kase, slamarice, čarape... Strah je veoma važan. Strah je smrt za optimizam, a bez optimizma novac spava. Naš ministar je izgleda nešto načuo o tome, ali izgleda da nije baš dobro razumeo (trik je u PRAVOM optimizmu, a ne u crnom humoru).
Bavim se biznisom već dve decenije, ali sam tek danas shvatio jednu bitnu stvar u vezi direktnog kontakta. U čemu je direktan kontakt superioran u odnosu na sve druge načine komunikacije? Jedini zaista efikasan način za prenošenje optimizma je pogled oči-u-oči. Sve ostalo je manje sugestivno. Nije čak toliko važno ni šta govorite, ni kakva je zapravo vaša ponuda. Način na koji to činite je jedino što zaista može da pokrene stvari.
Možete naravno biti aktivni i iz očaja, ali će i rezultati biti takvi (očajni). A gde da nadjemo taj deficitarni optimizam? Tu je on, samo malo razgrnite strah i pojaviće se... Ili se malo osvrnite oko sebe i videćete mnoge bezbrižne ljude koji se ludo zabavljaju... Nisam upoznao mnogo prodavaca koji su znali ovu tajnu, ali svi koji su uspeli da ostave dobar utisak bili su definitivno iz te grupe. Ako ste ikada sreli nekog ko zrači entuzijazmom, iz čijeg svakog gesta i izgovorene reči "pršti" optimizam i rešenost da se krene "u berbu", znate o čemu govorim. Prilike se svima pružaju, samo ih neki "beru", a drugi čekaju da im padnu u krilo. Dosta priče. U akciju!
Za kraj mali test:
Dali je polu-puna ili polu-prazna?
.
No comments:
Post a Comment
Voleo bih da čujem vaš komentar: