Ružne stvari treba ostaviti iza sebe, na primer u STAROJ GODINI. Kao i uvek, pun optimizma hrlim u susret Novoj, ali pre toga sam želeo da jednu stvar zakopam ovde:
Kad sam bio mali, u svim učionicama je na tačno odredjenom mestu visila jedna slika. Isti lik visio je i u svim kancelarijama, ordinacijama, restoranima, bibliotekama, čekaonicama... U svim zvaničnim institucijama, udruženjima, organizacijama, ali i u mnogim privatnim domovima, pa čak i na nekim sasvim neprikladnim mestima...
Onda su slike počele da se menjaju. Već tada nisu više bile sveprisutne. Odmah su se pojavile i razne alternative, pa čak i potpuno apstiniranje od ovog običaja. Kako je vreme prolazilo i taj uramljeni pluralizam je uzimao sve više maha, a na zidovima su sve češće ostajale tužne fleke, oivičene naslagama prašine.
Svako je dobio neveselu slobodu da izabere lice za koje misli da je ogledalo moralnog autoriteta, personifikacija države, odnosno vremena i mesta u kome živimo.
Neću vam reći svoje razloge, ali slični su kao i kod mnogih drugih koji biraju fleku oivičenu prašinom. Ipak, ja se ozbiljno razmišljam da uramim OVU SLIKU i da je okačim na ono mesto. Kao podsećanje i opomenu.
Da nikad ne zaboravim sa kim imam posla.
.
Urami odmah i meni jednu sliku.
ReplyDeleteSamo ne razumem ono za kapu?
Mislio sam da taj vic svi znaju (ali možda je ipak suviše mator?) Kaže:
ReplyDeleteIde zeka kroz šumu i sretne medu-siledžiju:
"Gde ti je kapa?" - i meda ga ubije od batina...
Zeka sutra ponese kapu. Naleti ponovo na medu:
"Imaš cigare?" - i opet ga ubije od batina...
Sutra zeka ponese cigare...
"A jel' imaš sa filterom?" - i opet ga umlati...
Sedi zeka i razmišlja:"Šta ako mi sutra traži bez filtera? Ma poneću i jedne i druge"...
Sutra opet naleti na medu:
"Imaš cigare?"
"Imam!"
"Sa filterom?"
"Imam!"
"A bez filtera?"
"Imam i te!" - pobedonosno će Zeka...
Meda sa mukom razmišlja par sekundi (siledžije mrze da razmišljaju), a onda se seti:
"A gde ti je kapa?" - i najstrašnije ga otkine od batina (što se pravio pametan)
Razumem te, sigurno imaš razloga da sada ovako razmišljaš, ali dozvolićeš mi da i dalje mislim da ćeš, ma kakvo razočarenje doživeo, ipak to preobratiti u lepšu sliku.
ReplyDeleteA, inače, ramovi i nisu potrebni, kao ni slike - zagledaš se malo bolje ponekad i u ponekog...:)
Znam da sve zvuči vrlo cinično, ali cinizam je (po mom skromnom mišljenju) jedna forma optimizma, baš kao što su cinici u suštini neizlečivi idealisti koji se na taj način zapravo podsmevaju sami sebi... (moj omiljeni pisac Embrouz Birs bi rekao: "Rodjenje - prva i najcrnja nesreća...") Kad tako maestralno "zatvoriš krug" - sve je tako cool!
ReplyDeleteJedini problem je što koliko god se "lečili" od iluzija i zabluda, LAKŠE nam je da verujemo u nešto. Neću da širim priču, ali to je kao što ubedjeni ateista i iskreni vernik dele ISTO OLAKŠANJE.
A istina je da ISTINA nikada nije ni laka ni jednostavna. I košta!
Za mene ne brini: Ja se samo (po ko zna koji put) podsećam da sam iluzije odavno ostavio iza sebe... I kao i uvek, odmah mi bude lakše, čim se setim one omiljene izreke:
Idemo dalje!
.
svidja mi se slika :)
ReplyDeleteJames Dean look :) :)