Go West (Balkans)

ili: "Šta sve možeš u Srbiji ako si stranac"
.

.
Sigurno se sećate ovog spota za Pet Shop Boys... Voleo bih da čujem jednom našu verziju (samo ne znam da li bi mi bilo draže da je napravi "Beogradski Sindikat" ili "Van Gog"). Novi tekst bi mogao da sadrži nešto od ogovora koje ću pokušati da dam u ovom tekstu (kao što sam obećao jednom prijatelju):

Ironično ili ne, sve veoma podseća na situaciju u kojoj sam se našao pre dvadesetak godina u Libiji (G.S.P.L.A.J.). Odsečen od sveta, 3000 kilometara od firme koja me je tamo poslala, 600 kilometara od prvog susednog kompjutera, Sa telefonima koji ne rade, bez interneta, sa poštom koja (možda?) dolazi jednom nedeljno... Sećam se ljudi koji tu i tamo znaju engleski, ali uglavnom nemaju pojma o čemu pričam...

Naravno bio sam u najdubljem od svih ponora očajanja u kome je neko nekad bio. A onda, dok mi je duša napuštala napaćeno telo, pogledao sam čitavu situaciju "odozgo".

Odjednom sam shvatio da biti programer u Africi 90-tih - je božiji blagoslov! Ima jedna Arapska izreka: "Kad bi samo čovek znao KAD GA JE BOG POGLEDAO!"

Ja sam imao ludu sreću da to prepoznam. Mnogo kasnije, kad sam se vratio kući, znao sam da prepoznam (u očima mnogih stranaca) to isto očajanje, i da ljudima ispričam "pravu priču"...

Ako ste stranac u Srbiji možete biti uplašeni zec koji se boji svoje senke ili...

- Možete da "ladno" ušetate u kancelariju nekog predsednika opštine (ili sličnog "glavonje"),i da mu složite priču kako ste rešili da uložite u Srbiju (koja je super zemlja, i koju mnogo volite... Srbi mnogo vole da im se laska!)
- Zatim će vas malo slikati za novine, rukovati se sa vama, voditi vas na ručkove i na medije. Onda će vam u četiri oka ponuditi privatni "dil" (malo se cenkajte, ne dajte im više od 15%) Posle toga, na časnu reč, "propale" firme, poljoprivredna dobra, tudje nekretnine, gradjevinsko zemljište... Sve može biti vaše!
- Najbolje u svemu je što to u stvari upšte ne mora ništa da vas košta! Samo obećajte ("Majke mi mile!") da će te platiti "čim stanete na noge". Ako je projekat dovoljno veliki možete čak i da očekujete subvencije iz budžeta (novac poreskih obveznika - što da ne? Vi će te ga sigurno bolje upotrebiti)...
- Ako vas brine neka lokalna konkurencija - nema problema! Vaši novi prijatelji će sve uraditi za vas: "državne" inspekcije, "radnički" sindikati, "nezavisno" sudstvo, "nezavisni" mediji... Sve vam stoji na raspolaganju. I dok dlanom o dlan - nema više konkurencije (to su ionako sve lopovi i vucibatine)! I naravno - imaćete najbolji PR na svetu (Partijska Represija).
- Dovoljno je da zapamtite jednu stvar: Srbi mnogo vole strance. Našima ništa ne verujemo. Zato je kod nas skoro tradicija da Ministarstvo finansija i Narodnu Banku obično poveravamo strancima...

A šta ako niste taj "kalibar"?

Još uvek možete da u kafiću izvadite 500 eura, pitate konobara (na engleskom) da li može da vam razmeni pare...

Onda sednete, popijete piće, i malo sačekate dok se sponzoruše poubijaju oko vas...
.

Dva puta u centar !

.
Citat koji moram da podelim sa Vama (sa nekog kalendara koji štampamo ovih dana):

"U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: Kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života."
(Duško Radović)
.

Vino od vrbe (2)

Na zahtev jedne agencije razvio sam ovih dana laku kartonsku kutiju (350 gr bindakot) sa nosačima za vinsku flašu. U agenciji (ili možda kod krajnjeg klijenta?) su se u medjuvremenu predomislili, i verovatno će uzeti (mnogo skuplju) kaširanu varijantu na mikrovalu (ili neku od onih neurednih "rebrastih" varijanti, na kojoj se obično "zgužva" jedva primetan i potpuno neprepoznatljiv logo)...

Ja ću se utešiti tako što ću (eto, silom prilika) realizovati i jednu ideju za sebe. Vino od vrbe! Da li su i vama nekada rekli da ćete nešto postati, postići, ili ostvariti ...

Kad na vrbi rodi groždje?

E, onda - hajde da odemo zajedno i jedan korak dalje (i nazdravimo skepticima) !
.

Inspiracija

Najboljoj dvojici Japanskih kovača majstora za mačeve dosadila su stalna naklapanja njihovih poštovalaca, i odlučili su da zauvek razreše spor oko prvenstva. Obojica izabraše svoj najbolji mač i zaboše ga, jedan do drugog, u sred planinskog potoka.

Mač prvog majstora je sa lakoćom isekao svaki list koji je matica nanela na njegovo sečivo. I oko drugog mača voda se penila ali je jesenje lišće nekim čudom zaobilazilo blistavu oštricu.

Nije bilo sumnje da je majstorstvo i posvećenost drugog majstora nagradilo samo Providjenje.

Bio je to mač dostojan Cara.
.

Virus-business

.


Mogao sam da kuliram ovu histeriju dok se nisu umešali "preduzetnici". Kapsule za imunitet od morskog ježa? E pa nećemo tako, imamo i mi konja za trku: "Najveći domaći proizvodjač ekoloških reklamnih kesa lansirao je proizvod koji treba da "nadomjesti" manjak epidemioloških maski - Epidemiološku Ekološku Kesu (EEK)". Osim što ima isti efekat na širene epidemije (skoro nikakav), poseduje i znatno veći PSIHOLOŠKO-PROPAGANDNI potencijal...

Brutalno!
.

Škola sa Posebnim Duhom

Retko radim nedeljom. (Kao u onom vicu iz Nadrealista - "Nedeljom neradimo - Samo do podne...") Ima već dosta godina od kada sam rešio da (bez obzira na to što sam "privatnik") bar nedeljom gasim telefon i kompjuter, i potpuno se posvetim porodici...

Naravno ima i izuzetaka - ali bar nikad nisu vezani za novac. "Potrošiću" neku nedelju da bih spasao neku dugogodišnju saradnju, recimo da se nebih ogrešio o nekog starog klijenta... Ili ću nekome (do koga mi je stalo) učiniti prijateljsku uslugu, jednu od onih koje nemaju cenu...

Ipak, najviše volim ovakve nedelje. Čini mi se da daju smisao svemu što inače radim. Naravno, važno je i to što će se ovom akcijom skupiti neki novac za tu decu, ali meni je jedna stvar još važnija: Da im pomognem da izadju "na svetlo dana", i da svima pokažemo da su sva deca POSEBNA.

"Hej vi! Da, Vi što okrećete glavu na drugu stranu kada nas sretnete na ulici... Pogledajte ove radove! To smo mi napravili!"

Sva deca su naša deca...
.

Živorad

Moje pravo ime je Živorad. U stvarnom svetu živim u brvnari 70 metara ispod repetitora na Tupižnici (Vrh Lasovački kamen 1160 m). Imam 17 koza, 5 ovaca i jednu kravu (od toga živim), nemam tekuću vodu, pristojan put, trofaznu struju...

Ali imam internet.

U virtualnom svetu ja sam Smarowski, živim u jednom malom mestu kraj Amsterdama i radim za UN kao "Konsultant za društvene mreže", visok sam 185, plav sam, mišićav i preplanuo, imam Ph.D sa Stockholm School of Economic (predavao mi je lično Jonas Ridderstråle), i glavna sam faca u Blogolendu...

Sve je počelo kada su na mom imanju pre mnogo godina podigli te antene. Nagodili smo se da mi priključe jednu fazu sa njihovih generatora, tek za sijalicu i radio... Obično bi leti nešto radili oko predajnika, a ja sam im pravio društvo... I tako kasnije jednog leta (ovde leto kratko traje) sprijateljio sam se sa nekim inženjerom, i on mi je, kad je odlazio, ostavio njegov stari lap-top. U stvari trampio sam ga za jagnje... Ma nije važno! Uglavnom: povezali su me na njihov link, njih je, kao i svake godine, odneo helikopter - a ja sam ostao...

Nisam ja ni pre toga bio nepismen. A, ne! Odmah posle 4 razreda osnovne škole (ukinuli su je kad sam završio četvrti razred), završio sam i kurs za vunovlačara (za drndanje vune) u obližnjoj Zadruzi. To "obližnja" shvatite vrlo uslovno, ima 3 sata dobrog hoda nizbrdo (po lepom vremenu). Uvek sam voleo da učim. I mnogo sam voleo da čitam. Imao sam četiri SVOJE knjige i nekoliko starih časopisa. U ovoj vukojebini to je bilo kao Aleksandrijska biblioteka...

Ali te zime (kada sam ostao sam sa kozama, ovcama i internetom) - za mene se otvorio novi univerzum! Ne sećam se dali sam uopšte jeo, ili spavao... Ovce i koze su morale da zapomažu satima da bi ih pomuzao ili nahranio... Tu zimu smo jedva preživeli.

I tako je krenulo. Kao bujica u proleće! Moj um je bio gladan i žedan kao sundjer. Informacije su se slivale bez reda i smisla, kao planinska reka, sve se penilo i pušilo. Od te divlje buke i haosa znala je da me zaboli glava toliko da bih istrčao bos na sneg, i udarao glavom u zaledjenu zemlju.

Bilo je i nekih stvari koje ne mogu da vam ispričam. Nisam ni ja siguran dali su se zaista desile i dali sam opšte bio pri sebi tih meseci (u stvari godina). Dali je sve bio samo šum, bolje reći - grmljavina probudjenih neurona? Kao Venera - novi JA nastao je iz pene! Znam da mi ni pola nebi verovali...

Zašto bi mi bilo šta verovali?

Moje "novo ja" konstruisao sam na internetu onako kako je i nastajalo - stihijski. Posle mi je trebalo mnogo truda da neke nebulozne detalje koje sam lakomisleno obnarodovao u početku, kasnije uklopim u smislenu celinu. Pomoglo mi je i to što je ISTINA često bizarnija od fikcije. Osim toga, moj meteorski narastajući autoritet je mogao da pokrije sve. Sedeo sam na vrhu planine, sa skoro neograničenim vremenom, i neograničenom energijom...

Kao u onim pričama o mudracu sa planine...

Svoju tajnu sam uspešno skrivao godinama i mogao bih da vas obmanjujem zauvek. Tudje fotografije, postojeće adrese i identiteti, pomešane stvarne činjenice u realno "pomerenim" situacijama, izmišljene okolnosti zasnovane na dosadnoj dramaturgiji svakodnevice. Istina je uvek mix stavljen od malo anegdotskog i mnogo prozaičnog. Konzistentna i ubedljiva (samo ponekad namerno providna) priča smišljana godinama. A onda sam shvatio. Nema više potrebe za skrivanjem.

Ja sam ZAISTA postao taj čovek.

Smarowski!

Bog!

A sad moram da prekinem.
Vreme je da pomuzem ovce.
.

Baš je ovaj svet mali...

Ma ovi Francuzi stvarno imaju ukusa! Pazi samo kako dobra ambalaža za medicinske čajeve...
(Made in Serbia)
.

Vremensko-ekonomska prognoza

.


Pao sneg, kalendari se štampaju...
Na kraju će ovo biti dobra poslovna godina...
(uprkos svemu)
.