Retko radim nedeljom. (Kao u onom vicu iz Nadrealista - "Nedeljom neradimo - Samo do podne...") Ima već dosta godina od kada sam rešio da (bez obzira na to što sam "privatnik") bar nedeljom gasim telefon i kompjuter, i potpuno se posvetim porodici...
Naravno ima i izuzetaka - ali bar nikad nisu vezani za novac. "Potrošiću" neku nedelju da bih spasao neku dugogodišnju saradnju, recimo da se nebih ogrešio o nekog starog klijenta... Ili ću nekome (do koga mi je stalo) učiniti prijateljsku uslugu, jednu od onih koje nemaju cenu...
Ipak, najviše volim ovakve nedelje. Čini mi se da daju smisao svemu što inače radim. Naravno, važno je i to što će se ovom akcijom skupiti neki novac za tu decu, ali meni je jedna stvar još važnija: Da im pomognem da izadju "na svetlo dana", i da svima pokažemo da su sva deca POSEBNA.
"Hej vi! Da, Vi što okrećete glavu na drugu stranu kada nas sretnete na ulici... Pogledajte ove radove! To smo mi napravili!"
Sva deca su naša deca...
.
Postoje nedelje i oni dani u njoj kad ne zalimo vreme, novac bilo sta, samo da uradimo ono sto ce nas uciniti posebnim, nama vrednim. Ukoliko je to vreme potroseno za nasu decu, a medju njima ima POSEBNE onda je srce prepuno, onda smo ostvarili svoj cilj.
ReplyDeleteHvala na lepim rečima. Kad akcija malo odmakne (kad odštampamo prvu seriju) zamoliću i tebe i sve druge "kolege sa bloga" da pomognu koliko ko može. Prošle godine smo skupili dovoljno novca da deci iz "Spomenka" (dom za nezbrinutu decu u Pančevo) kupimo televizor. Ova godina je teža, ali smo bar (za razliku od prošle) krenuli na vreme. Naravno pomoć iskusnih blogera u ovakvim akcijama može da bude neprocenjiva. U stvari - svaka pomoć je neprocenjiva!
ReplyDelete...stojim na raspolaganju, sa zadovoljstvom... :P
ReplyDelete