Knjiga

Kupio sam tu knjigu u nekom iznenadnom napadu esnafske odgovornosti. Počela je da rominja slaba kišica, i jednostavno nisam mogao dopustiti da ostane da leži tamo, u prašini. Bez mnogo cenkanja prepolovio sam traženu cenu, dao poslednji dinar iz džepa, i odneo je kući.

Luksuzno izdanje, u kožnom povezu sa pregovanom riknom i aplikacijama, u zlatotisku, majstorski odštampano 1911. godine od "Deutsche Verlags-Anstalt" iz Študgarta. Dosta graviranih ilustracija (kojima sam pokušao da opravdam ovu besmislenu "investiciju") i kao kuriozitet - nekoliko KOLORA radjenih kao i cela knjiga u tehnici duboke štampe... Štamparu je dovoljno da gleda ovakvu knjigu, ne mora uopšte da je čita - ona priča svoju Veliku Priču o ozbiljnosti, posvećenosti, majstorstvu i znanju...

Ali naravno morao sam da pokušam i da je "rastumačim" bar malo. Gotica kojim je štampana je malo komplikovala posao (uz činjenicu da Nemački razumem tek po neku reč) Ali pošto me bog dao bistrog, uspeo sam ponešto da odgonetnem. Prvo me je slomio naslov "Landlerifon" - Zamislite, Google ne poznaje tu reč ?! "Land" je naravno zemlja, a pod "Lerifon" sam doduše našao jednu sličnu knjigu, ali najbliže što sam prišao tom pojmu je Wikipedijina sugestija (na nemačkom) da je sličan termin "lexicon".

I bez Wikipedije bih to i sam pomislio. Knjiga je definitivno neka vrsta enciklopedije namenjena ratarima i stočarima, jednom rečju - ljudima sa sela. Kako da isuše zemljište, naprave krovnu konstrukciju, ogradu oko kuće, izaberu stoku, kaleme voće, unište štetočine, filtriraju pijaću vodu, izaberu ili naprave poprivredne mašine... Ali i mnoge neobične i neočekivane stvari: teme iz medicine, mašinstva, fizike, slike lovačkih trofeja, statističke tabele... Prepoznao sam i neke sasvim neočekivane teme npr "Deklaracija o pravima čoveka" (to je pisalo na engleskom - šteta što ne mogu da prevedem šta su Nemci 1911. mislili o tome).

Uglavnom, zamislio sam "Jakova Jeriha" kome je knjiga verovatno pripadala, kako se odmara posle napornog dana u polju, pijucka šnaps koji je pekao po uputstvima iz knjige, lista svoju enciklopediju na verandi kuće (koju je pravio po projektu iz knjige), i planira kako će krajem leta da iskopa kanale da bi zauvek isušio onu podvodnu njivu u Pančevačkom Ritu. Da budemo do kraja pošteni - i njegov Srpski komšija je radio isto to - samo je njegovu knjigu štampao Geca Kon ili Vasa Pelagić, ili neki drugi preduzimljivi knjižar ili prosvetitelj.

Ali - šta bi? Otkud su to Gazde u samo dve generacije postale sirotinja, i materijalno i duhom? Znamo šta se desilo sa Jerihom, ali šta bi sa njegovim komšijom? Ko je zatrpao kanale koje su zajedno kopali? Ko je podigao te ružne kockaste kuće umesto prelepih "Švapskih"? Zašto je sve stalo - i vraća se unazad?

Taj "progres" je jedna vrlo čudna stvar...

.