17.2.11

Kad ja tamo, a ono – medjutim!

ili – Nonsens kao tržišna sudbina

nonsensZašto su gluposti popularne? Zašto je mnogo viralniji snimak plavuše koja pokušava da uparkira auto, nego direktno obraćanje najumnijih ljudi današnjice? Milioni dolara troše se svakodnevno da bi se proniklo u prave potrebe i najskrivenije želje potrošača, a zatim se snime reklame koje kao da je osmislila gomila pijanih ili naduvanih (možda i malo retardiranih?) tinejdžera…
Odgovor je toliko očigledan da prosto boli:
„Potrošači su glupi kao tocilo!“
Nisu naravno svi glupi, ili bar ne sve vreme, ali statistički gledano (u proseku) – na tržište možemo da gledamo kao na azil za mentalno retardirane. Kako je to moguće? Kako to da isti oni ljudi koji u svojoj „proizvodjačkoj funciji“ imaju znanje i i inteligenciju potrebnu da se ode na Mesec – na povratku sa posla iz supermarketa ponesu kući pastu za zube koja obećava da će ih izbeleti za 7 dana?


No comments:

Post a Comment

Voleo bih da čujem vaš komentar:

Post a Comment