U susret...

.
Ponovo smo aktivirali kampanju na AdWords-u (u decembru privremeno stopiranu pošto je to deo godine kad reklamiranje nema mnogo smisla). Prve "pospane" dane januara proveo sam pokušavajući da nabrojim sve ideje koje je ostalo da dovršim + one koje treba započeti u narednih par meseci. Broj je još uvek dvocifren, ali bi mi pomoć dobro došla. Ta ideja (uključivanje većeg broja ljudi u kreativnu stranu posla) postaje mi nešto kao mantra...

Pokušaću da "višak" vremena do koga će neminovno doći u sledećih mesec-dva, iskoristim za veliko spremanje: dubinsko osvežavanje web-prezentacije (sa bar 30-tak novih ili modifikovanih proizvoda), popunjavanje referenc liste i galerije jednom masovnom akcijom "okopavanja" 200-tinak arhivskih DVD-a (+ još uvek aktuelni prošlogodišnji doprinosi), a moraću da unesem i malo "flavour-a" - čitaj: više animacija - video klipova i sličnih "zezalica"...


Naravno tu je i naj-nespretniji portfolio na svetu, u formi "predloga za top listu" sopstvenih dizajnerskih ostvarenja. Šta sa njim?

Tešim se da je ipak bolje nemati vremena - nego nemati posla...
.

Silikoni čuvaju pluća!

.

Jedan interesantan paradoks - iskustvo nas uči da istina obično nije naročito ubedljiva.

Sa druge strane - laž je u 99% slučajeva vrlo logična. Advertajzing (pogotovo onaj "ziceraški") najčešće zanemaruje ovu činjenicu, i trudi se da - liči na laž! Pokopavamo i retuširamo "zbunjujuće" aspekte - a potenciramo, uprošćujemo i poliramo one druge. Rezultat - tzv "poruka" - je obično kliše koji ne treba nikom...

Ponekad (vrlo retko) me neki prilaz zbuni toliko da se zapitam: "Jel' oni to ozbiljno?" To su retke reklame koje me bar malo mentalno angažuju. Ostale obično ni ne primećujem, one su samo šum, kao da su puštene niz vetar (ili kao da je neko za njima povukao vodu)...

Razmislite malo o tome.
.

Na zdravlje!

.
Jedna bizarna činjenica mi je danas pala na pamet:

Čak i ako ne marite mnogo za ekologiju, sigurno ste čuli da je Pančevo jedan od najzagadjenijih gradova u Evropi. Setite se toga kad sledeći put kad budete pili vaše omiljenjo GAZIRANO piće. Zašto? Zato što mehurići koji vam golicaju nepce garantovano potiču od nadaleko čuvenog Pančevačkog vazduha!

Verovatno ste već znali da je ključni sastojak SVIH GAZIRANIH PIĆA ugljen-dioksid (CO2)?
Ono što verovatno NISTE ZNALI je da je jedino mesto u Srbiji gde se taj gas proizvodi (izdvajanjem iz vazduha) upravo - Pančevo !?!

Pa šta da vam kažem osim:

Živeli!
.

A gde ti je kapa?

.
Ružne stvari treba ostaviti iza sebe, na primer u STAROJ GODINI. Kao i uvek, pun optimizma hrlim u susret Novoj, ali pre toga sam želeo da jednu stvar zakopam ovde:

Kad sam bio mali, u svim učionicama je na tačno odredjenom mestu visila jedna slika. Isti lik visio je i u svim kancelarijama, ordinacijama, restoranima, bibliotekama, čekaonicama... U svim zvaničnim institucijama, udruženjima, organizacijama, ali i u mnogim privatnim domovima, pa čak i na nekim sasvim neprikladnim mestima...

Onda su slike počele da se menjaju. Već tada nisu više bile sveprisutne. Odmah su se pojavile i razne alternative, pa čak i potpuno apstiniranje od ovog običaja. Kako je vreme prolazilo i taj uramljeni pluralizam je uzimao sve više maha, a na zidovima su sve češće ostajale tužne fleke, oivičene naslagama prašine.

Svako je dobio neveselu slobodu da izabere lice za koje misli da je ogledalo moralnog autoriteta, personifikacija države, odnosno vremena i mesta u kome živimo.



Neću vam reći svoje razloge, ali slični su kao i kod mnogih drugih koji biraju fleku oivičenu prašinom. Ipak, ja se ozbiljno razmišljam da uramim OVU SLIKU i da je okačim na ono mesto. Kao podsećanje i opomenu.

Da nikad ne zaboravim sa kim imam posla.
.

Od majmuna - čoveka, a od čoveka...

Slušao sam nedavno jedno zanimljivo predavanje. Predavač je ispričao jednu anegdotu koja me je pogodila pravo u centar (mislim da je glavni lik bio Faradej - ali nisam siguran) Citirano po sećanju:

Naučnik dolazi kasno uveče u laboratoriju i zatiče asistenta koga je već sretao nekoliko puta u toku dana na istom mestu. "Vi ste još uvek tu?" - upita ga naučnik. Asistent se obradovao što je njegova marljivost primećena, i sa ponosom reče kako je ceo dan proveo vršeći eksperimente.

"A kada vi stignete da razmišljate?" - komentar je bio nemilosrdan.

Moraću malo da razmislim o ovoj anegdoti.
Naravno, kad stignem od posla...
.

3D box

Ovakve stvari sam imao na pameti "in the first place" kad sam pokretao blog. Nije baš za naš sajt - a opet... Ne znam dali je iko u Srbiji (i šire) ikada štampao nešto što može da se gleda samo kroz 3D naočare?. Mi jesmo. Radi se o kutiji za softver namenjen za "stereo restitution" (šta god to bilo). Ako vas je cela stvar zainteresovala verovatno ćete moći više da saznate direktno kod proizvodjača softvera (Map Soft) Dali da spomenem i Nvidiju (oni rade hardver)? Mislim da ću morati - pošto sam već neko vreme njihov (zadovoljni) kupac...
.

Pauza za blog

(cigarete sam, srećom, ostavio posle 25 godina "staža")
.
Ko nije radio u štampariji (u decembru) ne može da zamisli epske razmere sezonske histerije. Očekivali smo (pribojavali se?) da će ovog puta izostati... Puste želje!

Ono što čudi je da se stvari zaista razlikuju od prošle godine. Većina stalnih klijenta su redukovali narudžbine, ali "upražnjeni" kapaciteti su se volšebno popunili, kao u onoj metafori (mislim da sam je pročitao u nekom Pedynom komentaru):

"Kad izvadite kažiprst iz vode - u vodi nikad ne ostane rupa!"

Sreo sam maločas jednog klijenta na benzinskoj pumpi: "Gde ste vi?" upitao sam ga aludirajući na neke ponude koje smo im (na njihov zahtev) nedavno slali... Kaže - "preskočiće" ovu sezonu... Šteta što klijenti koji razmišljaju na taj način ne mogu da zavire malo u štamparije. Shvatili bi da neko drugi upravo radi ono što su oni propustili...

Ledja me bole kao da sam tri dana ležao na pruzi. Dvadesetak dana, puta 14 sati "u speed-u" dnevno, bez subote i nedelje...

A tek je 10 decembar!
.

Praksa Vs. Teorija

Kao za inat - ovih dana ima mnogo interesantnih tekstova na temu marketinga, novih medija, menadžmenta, itd... miss, pedya, dragana, i naravno mnogi drugi sa sve duže liste (vidi sa desne strane pod "b.l.o.g.s") Jedino što ja jedva imam vremena da ponešto pročitam, a zasta ne stižem da ostavim ni najkraći komentar... (recimo da je ovo zajednički komentar za sve tekstove koje sam u poslednjih par nedelja stigao da pročitam)

Izgleda ipak nešto radim dobro?

Razmišljaću o tome kasnije. Kad "uragan" od posla prodje...
.

I tata bi sine...

Kaže mali Nikola: "TATA! Joj tata, ja bih JAKO voleo da imam OVO..."
"I tata bi sine! Makar da mi "štrči" sa zida..."
.

Škola sa posebnim duhom (2)

.

Deca koja idu u školu "Mara Mandić" su obeležena. Iz naziva škole je odavno izbačena ona strašna reč "SPECIJALNA" (ako je ikada tu i bila), ali na žalost - ne i iz svesti ljudi. . .

Ova akcija treba (osim novčane pomoći) da im vrati malo poštovanja i pažnje koju sva deca zaslužuju. Pogledajte bar njihove radove, i videćete da nema ničeg specijalnog u vezi njih...

Osim njihovog talenta !

Sva deca su posebna. Sva deca su naša deca.
.