Kako se sve desilo ostaće zauvek obavijeno velom tajne. Nikada nećemo saznati dali je sve izazvala eksplozija neke bojeve glave ili havarija u nekom velikom reaktoru. Moguće je i da se hiljadugodišnja radijacija pojavila tek posle, kada su serija stravičnih zemljotresa i cunamija razorili celu oblast...
Pre nedelju dana, u rano jutro 29. juna 2014. godine Kalifornija i veći deo američke jugozapadne obale potonuli su u okean.
Bila je nedelja i u prvi mah je izgledalo da će i pored nezamislivih ljudskih žrtava i razaranja, sve ostati manje više isto kao pre. Televizije su radile svoj posao, političari takodje, internet je i dalje brujao, doduše sa malo "štucanja" (dali zbog preopterećenja ili zbog velikog gubitka infrastrukture). Najveća briga bio je ogroman oblak radijacije koji se nezadrživo širio prema unutrašnjosti kontinenta. Kao da niko nije ni slutio šta će se desiti. A onda je došao taj ponedeljak.Berze su za samo nekoliko sati uradile ono što zemljotres, cunami i radijacija nisu mogli. Do kraja dana milioni ljudi su ostali bez posla, a većina IT-dinosaurusa su se srušili kao domine. Zaštitni mehanizmi na berzama su samo malo usporili stvar. Paniku više niko nije mogao da zaustavi. U utorak svi su čekali u redovima ispred banaka. Sada su banke padale kao domine, a onda odjednom - više ništa nije funkcionisalo...
Panika se sa berzi preselila na ulice. Novac u bankama, ili u kešu - više nije bilo važno... Saobraćaj je bio u kolapsu, nijedna komunalna služba nije više radila - svi su pokušavali da spasu sebe i svoje... Ići na posao bila je poslednja stvar koja je bilo kome padala na pamet.
Telefoni su radili sve redje, polako je nestajala i struja, voda, kao i manje-više sve ostalo. Na celoj planeti ljudi su se za kratko vreme setili šta im je ZAISTA POTREBNO i potpuno ispraznili prodavnice. Ipak medijski prostor nije pokrio potpuni mrak. U etru su se nadmetali nebuloznim saoštenjima zbunjene i obezglavljene vlade, neke zlokobne paravojske, religiozni fanatici, i najobičniji ludaci i budale. Niko više nije imao pojma šta se dešava i šta će biti sutra. U daljini su se čuli pucnji, a dim se dizao u nebo. Glasine su bile strašne...
A onda su zbegovi krenuli u brda.
Ovo je možda poslednji post na svetu. Nema mreže na koji bi ga okačio, niti nekoga da ga čita. Kada se istroši baterija ostaće samo zapis na disku. Dok sve ne pojede rdja.
Ovo je kraj...
(originalni datum posta 5. Jul 2014. - promenjen je iz praktičnih razloga)
.
Prekršiću još jedno nepisano pravilo i napisaću prvi komentar sam sebi. Ne nisam prolupao (bar ne više nego obično), nisam ni rešio da napustim ovaj svet (ni realni ni virtualni). Ideja za ovu blog-instalaciju mi je došla kao reakcija na jednu konvencionalnu zabludu koja počinje da me zaista iritira.
ReplyDeleteMnogi inteligentni ljudi koje inače veoma cenim primaju zdravo za gotovo sledeću "istinu": Svemu što nas okružuje, celoj našoj dosadašnjoj civilizaciji pre ili kasnije dolazi kraj. Sve to ili nestaje, ili će se (pod uticajem IT tehnologija) drastično izmeniti, ili će se potpuno preseliti u virtualni svet. JEDINO INTERNET je beskrajan, uvek vitalan, i večan.
Ma nemoj!
Ako su neki veliki ljudi ostavili nesto iza sebe u vidu knjiga, slika, filmova, i svasta jos nesto da ne nabrajam dalje.
ReplyDeleteZasti i mi ne bi smo nesto ostavili iz asebe iako nismo veliki ljudi?
Sansu nam pruza net, a da li ce i koliko trajajati, to pojma nemam, mada bi se slozio sa tobom da nista nije vecno... :P
Najkraća priča na svetu
ReplyDeletePlanetom je protutnjala apokalipsa. Niko nije preživeo osim starca koji je živeo u nekoj kolibi.
A onda neko zakuca na vrata.
Mnogo si "ukrupnio" stvar. Ne mora doći kraj civilizaciji, ali svakako mora doći kraj nekim stvarima, nekim načinima života i komunikacije. Neće se realni preseliti u virtuelni svet, ali svakako će IT tehnologije imati još veči značaj nego danas. Kao što ga imaju danas u odnosu na pre npr. 20 godina. Ali u jednom se slažemo - nije NI Internet beskrajan i večan. I on će se menjati. I možda nestati, ali samo da bi ustupio mesto nekoj novoj, bržoj, boljoj, kvalitetnijoj i efikasnijoj komunikacionoj tehnologiji...
ReplyDeleteWell, jedino je promena sasvim izvesna.... Kako sam to lepo citirala, je l' da?
ReplyDelete@deda - najlepša i verovatno najepohalnija stvar je što i veliki i mali prvi put učestvuju ravnopravno (samo ako to hoće)
ReplyDelete@Dragan Radović - čitao sam jedan takav strip (mislim da je crtač bio Janjetov?)
@Pedya - malo si zamenio teze: ja sam ubio internet tako što sam ubio civilizaciju koju je on "usisao" u sebe. Verovatno može i drugačije. Ideja mi je došla baš dok sam komentarisao tvoj zadnji post: gde su granice potrošačkog društva, ima li kraja? Iskreno se nadam da su mogući i drugi scenariji, ali odgovor je u svakom slučaju pozitivan.
@emina - Eto najzad nečeg u šta se ima smisla kladiti. Dobrodošla na blog...
p.s. Nije kraj! (bar ne još)