Dve nacrtane krave (u bekstvu)

Već neko vreme primenjujem jedan strašan trik: Čitam dve ili tri knjige istovremeno (što različitije - to bolje), pratim dosta blogova (neke namerno, a neke slučajno) + povremeno se ZAISTA POTRUDIM da iznenadim sam sebe nekom akcijom koja totalno "ispada" iz uobičajene rutine. Cilj možete da pretpostavite (delom je sadržan u naslovu).

Postoji nešto što se (ako se dobro sećam) zove "šalterski sindrom". Ako mi dozvolite uobičajenu dozu proizvoljnosti: stvar je u tome da ako dovoljno dugo radite neki posao koji je značajno ispod vaših mentalnih (ili kakvih god) sposobnosti, samo je pitanje vremena kada ćete atrofirati do nivoa gde će vam i taj imbecilan posao postati pre-komplikovan. Na žalost, video sam to mnogo puta... I ne verujem da sam (ni ja, ni bilo ko drugi) vakcinisan protiv tog virusa.

Na stranu to što veliki broj ljudi, ne samo što nije svestan opasnosti, već ih jednostavno nije briga. Čak i onaj (procentualno) mali broj onih koji su iskreno posvećeni svom usavršavanju, pre ili kasnije zapadnu u ozbiljnu krizu. Najgore u svemu je to što sve uglavnom shvatimo prekasno, kada je "entropija" već uzela maha. Nije teško pogoditi da je "recept" individualan, i to za svakog pojedinca, i za svaku SITUACIJU (nema garancije da će delovati dva puta). "Free your mind!" - zvuči tako izlizano... Možda zato što tako retko u tome uspevamo. Može se reći da je naš život ono što se dešava izmedju dva "shift-a", a samo ako smo posebno nadareni ili srećni imaćemo ih više od nekoliko...

Ipak ima jedna stvar koju možemo relativno lako da učinimo: (stigli smo i do krava). Proverite gde su one dve nacrtane krave! Danas sam shvatio jednu stvar u vezi japanske "Kai-Zen" poslovne filozofije: ona je kao štap koji ima dva kraja: Na jednom kraju je mogućnost za poboljšanje, kreativnost, umešnost, nove ideje, znanja, napori... A na drugom kraju je surova statistika i čvrsti "betonirani" standardi.

Ili u prevodu: jednostavan odgovor na komplikovano pitanje:

Gde su krave? (ili su možda bile ovce?)
.