Čitam maločas Pedyn tekst... Svaka mu na mestu, vidi se da čovek ima i znanja i iskustva, ali ipak - nešto me "golica"... Nije problem u onome što piše (sa svakom napisanom reči se slažem) već sa onim što NE PIŠE.
I nije problem u Pedy (odnosi se manje-više na sve tekstove iz ove oblasti). Da sam početnik verovatno bi posle dovoljno takvih tekstova poverovao da je recept za izgradnju Brenda (ali i uspeh bilo koje vrste) sadržan u tri jednostavna koraka:
- Korak br 1: Prvo naučiš sve što treba da se nauči.- Korak br 2 : Razradiš početnu ideju (na osnovu stečenog znanja) do najsitnijih detalja, i pretočiš je u savršen Biznis Plan.
- Korak br 3: Odeš u posetu kod "veselih bankara" koji ti oduševljeno stegnu ruku i daju ti dovoljno para (koliko god ti treba) da bi razvio svoju genijalnu ideju.
I VOILA! Eto ti ga Brend!
...
Nisam bog-zna-šta naučio za ovih 20-tak godina bavljenja poslom, ali zasigurno znam da to tako "neće da može" ni ovde - ni bilo gde na kugli zemaljskoj.
U stvari - to je isto kao sa princes-krofnama. Oni koji se razumeju u kuvanje će vam reći da ima mnogo takvih recepata koje je nemoguće zapisati. Tačnije, možete vi sve to da zapišete, ali se SAMO na osnovu tog i takvih recepata jednostavno ništa ne može napraviti (odnosno, ONO što dobijete nije ONO što ste pravili) Osim...
Osim ako celu stvar ne postavite na glavu! Kako? E,eeee... Kad bih znao (ili mislio da znam) odgovor na to pitanje, uleteo bi u istu grešku: NEMA RECEPTA! Postoji samo spisak sastojaka, čeking-lista, ništa više...
Pa kako se onda prave princes krofne?
Pitajte babu. Valjda probaš 100 puta? Na kraju ti uspe. Možda.
Mislim da je najvažnije da probaš. I to odmah! Ja sam 5 godina izgubio praveći planove. Jedan dan "u akciji" vredi više od tih straćenih 5 godina. Zašto?
Danas bi bio 5 godina pametniji.
.
Hmmm,... :) ne radi se o na koliko raznih nacina se prave princess krofne,.. nego koja krofna opstaje kao babin recept. Tradicija i dugovecnost marke...
ReplyDeleteA sto se tice 3 stepa... niko nije automatski bio brend/marka kad je izasao na trziste..
Ako se tako razmislja... firmu sahranis za 6 meseci.
Zato, neki bolje da ostanu kući da prave princess krofne,.. a Baba će da vlada trzistem... jer Baba zna znanje... Jer od Babe se uči!
Nije svaka ideja opstala na tržištu kao Marka... A genijalnost se uzima kod nas u usta izgleda kao krofna!
Izgleda kad prodje tvoja Baba sa krofnama,..ne ostane nista.
I nista se ne gleda na glavačke. :)
A što se tiče Bankara... to ti nije garancija da ti je ideja idealna... nego da ćeš da odplaćuješ do kraja života ako si se pogrešno definisao i orjentisao na tržištu.
Meni se uvek dopadala jedna lucidna kritika evolucione teorije:
ReplyDeleteTeorija evolucije daja vrlo dobre odgovore na pitanja tipa "kako su se razvile plovne kožice kod patki"... Jedino što ne daje baš nikakav odgovor na pitanje "Šta će nam uopšte patke"!
p.s. Kako si ti naučila da praviš krofne? Nisi valjda iz knjige?
U ta tri koraka eventualno možeš da napraviš proizvod, brend nikako.
ReplyDeleteA patke su evoluirale iz gmizavaca u 'tice, jer su kao takve mnogo ukusnije. ;)
Nemoj tako o Patkama!
ReplyDeleteYummy!
Pačija Dzigerica sa smokvama ;)
Delikatesa!
A Krofne priznajem, neznam da pravim!
Ali znam da ih prodam! :))
Ne znam se pise odvojeno
ReplyDeleteAko ja dobro razumem "tri koraka" su samo karikatura raznih "recepata" (može i u 33 koraka) kojima je jedina zajednička osobina da ne funkcionišu! Nemam ni ja ništa protiv teorije - ali "kuvanje" se uči pored šporeta.
ReplyDeleteI tačka.
@njanja - izgleda da ti polemišeš sa nekim drugim. Ja upravo tvrdim da to TAKO NE IDE! I slažem se sa tobom da ne moraš da znaš da napraviš krofne da bi znala da ih prodaš, ali veruj mi - neće ti NIŠTA ŠKODITI da naučiš.
ReplyDelete@pedya - evoluciju su dakle naručili gurmani. Tushe! Tekst ti je super, ali znaš mene: uvek tražim dlaku u (pačijem) jajetu. Za trenutak mi je palo na pamet kako sve ovo što (verujem svi zajedno) pokušavamo izgleda nekome ko nije "omirisao barut". A onda sam se setio sebe iz vremena kada sam se spremao da se upustim u ovu avanturu. Mislim da imamo odgovornost da ljudima kažemo da je u redu grešiti, i da je "nekritičnost" sastavni deo svakog uspeha.
(i za patke se izvinjavam, stvarno nemaju nikave veze sa ovom pričom)
Slučajna koincidencija: ako nekome treba jako "akademsko-teorijski-utemeljeno" objašnjenje ovoga o čemu sam (preko krofni) pričao:
ReplyDeletehttp://trzisnoresenje.blogspot.com/2007/09/konkurs-za-esej-o-hayeku.html
Slozio bih se sa ovim zadnjim, i ja sam za delovanje.
ReplyDeleteALi kad kopiram babine recepte, vise volim da sednem na gotova, a ono sto sam radim , to je ta nit koja mi krivi vijugu... :P
Lep tekst, vrlo poucan. Pedy je odavno ucitelj, a vidim sada da ima i drugih ucionica sto mi je jako drago.
Pozzz od Deke :P :D
Moderna bajka, koja se za svakog hiljaditog dovoljno upornog čoveka, rođenog pod naklonošću zvezda, završi srećnim krajem. Super paralela sa princes krofnama, s tim što postoje, baš kao i supa u kesici, instant princes krofne - skoro gotove i kažu da su jako ukusne, još malo pa ko babine.
ReplyDelete@deda - i ja sam vrlo talentovan za kuvanje, ali sam i toliko studiozan da se još nisam odmakao od roštilja i pomfrita...
ReplyDelete@Kajze Sose - E to ti ne verujem! Ali si me podsetio na detalj iz jedne stare sf-priče: neko je analizirao zašto ljudi ne vole gotova jela (iz konzerve) i došao do zaključka da je to zato što su uvek ista pa posle nekog vremena dosade. Rešenje je bilo u tome da (podražavajući babinu kuhinju) u svaku "šaržu" dodaju malo više ili manje soli, ovog ili onog začina itd... Ne sećam se kraja, samo znam da ljudi i dalje nisu baš ludi za gotovim jelima. Ili prehrambeni tehnolozi ne čitaju sf literaturu, ili je ta ideja u sukobu sa HACAP i ISO-9000 ?
Pa nisam rekao da su ko babine, nego - još malo pa ko babine. Uvek će im to malo faliti da budu babine :-)
ReplyDelete