2.6.10

Iza ćoška levo, pa pravo - do kraja sveta...


Moja drugarica i poslovni saradnik, nedavno se  udala  i odselila za Australiju. Kada je obećala da ćemo ostati u kontaktu izgledalo je to malo... Onako kako uvek izgleda, u takvim prilikama.  Ali - desilo se nešto neočekivano i sjajno: nastavila je da radi isti posao kao i do sada (urednik u izdavačkoj kući "Mali Nemo"), i sve se zaista nastavilo kao i ranije. Mailovi stižu redovno, telefon smo zamenili Skype-om, knjige se štampaju... Problemi? Naravno, uvek ima sitnih trzavica (tek da nam život ne bude dosadan), ali sve je potpuno isto kao da smo negde u komšiluku...

Ne znam zašto sam ovo uopšte pisao. Trebalo bi da sam se posle tolikih godina navikao na sve one lepe stvari koje nam tehnologija pruža. Pa opet - toliko se piše i priča o tamnoj strani stvari (ne samo tehnologije), da sam osećao ogromnu potrebu da kažem nešto pozitivno.

A, i kiša je najzad prestala da pada... Kakvo li je vreme u Sidneju?

Mmm, miriše more...
.

7 comments:

  1. ...mislim isto sto si ti napisao u ovom postu !!!

    ReplyDelete
  2. Ma svet je naš. jedino što mi ponekad ne znamo šta ćemo sa njim!
    Šalu na stranu, to je tako divan i pozitivan osećaj, posle čitanja ovog posta.

    ReplyDelete
  3. Što bi rekao Milko - "izokrenuta percepcija". Ako nije baš "izokrenuta" onda je bar malo drugačiji ugao posmatranja. Treba s vremena na vreme promeniti ugao posmatranja, ako ni zbog čega drugog - ono bar da malo protegnemo noge...

    ReplyDelete
  4. Kada smo živeli toliko dugo u srednjem veku,normalno je da se oduševiš svaki put kada vidiš modernu tehnologiju u praktičnoj primeni.

    ReplyDelete
  5. E pa da znas, nije isto!
    Pijem ja kafu uz skype i sa kumom i sa sestrom, dopisujemo se, saljemo sms, gledamo slike jedni drugima.
    Ali ne moze nista da zameni nas zagrljaj, ne moze nista da zameni to sto nam deca rastu kao stranci i jedva se malo povezu kad se vide svake trece ili pete godine.
    O.k. da nije svog tog tehnoloskog cuda ne bi se videli ikako, niti bih imala i to malo parce njihovog zivota kod sebe, ali jbga da nije interneta one ne bi on the first place ni otisle u j'benu Ameriku i Australiju...
    Tako da, dzaba si krecio, ja oplakah juce turu jer mi moji kumovi ne dolaze. Jebes skype...

    ReplyDelete
  6. @bedno piskaralo - znam da nije i ne može biti isto. Ali bar u poslovnom smislu udaljenosti su postale nebitne. I to je nešto... Možda će zaista jednog dana postati nevažno gde se živi a gde se radi, a onda će možda neki ljudi iz daleka početi da se vraćaju...
    Živimo u nadi...

    ReplyDelete

Voleo bih da čujem vaš komentar: