Kažu da se u središtu tornada nalazi prostor u kome sve miruje. Mora biti da je to fascinantno: lebdiš tako dok oko tebe sve tutnji i kovitla se... Na dohvat ruke proleću ti krhotine, sve se lomi, sudara, mrvi u param-parčad... Usisano - razoreno - skršeno - sve što se nadje na putu paklene pijavice.A ti ? Samo mirno lebdiš, u nekom bezvremenom vakuumu, okružen tom kovitlajućom zbrkom, kao slika ramom - poput Bude na lotosu.
Ali u toj prividnoj mirnoći je seme čistog užasa! Jer, jedino izvesno u toj nestvarnoj slici je - da neće potrajati. Za trenutak ili dva, sve će se rastočiti, rasplinuti, raspasti... Trenutak mira i spokoja - u blicu će se dematerijalizovati, i vratiti u kovitlac večitog haosa.
To je slika našeg života. Ili bar...
...onog najboljeg u njemu.
.
Baš si lepo ovo napisao čika Miko. Sviđa mi se veoma. Sto bi vi mladi rekli - kul. :)))
ReplyDeleteHvala, hvala... I ti se dobro držiš za svoje godine. Znam mnoge tvoje vršnjake koji su odavno "pukli" - i sad igraju domine...
ReplyDelete