Raspikuća

.
Najzad je postao svoj čovek. Nasledio je kuću i imanje koje je služilo na čast i slavu njegovim vrednim i štedljivim precima. U celom kraju nije bilo domaćina koji mu nije pomalo zavideo...

Ali, on je imao neku falinku...

Nedugo potom - prodao je vinograd. Većina ljudi je samo slegala ramenima, i išla za svojim poslom. Samo je jedna baba morala da kaže nešto zlobno:
"Nije mogao da bar malo sačeka..."


A onda je, ubrzo, prodao i šumu, onu do reke. Ne, nije je posekao -  prodao ju je celu - što paori  kažu: "na večito"! Njegovi seljaci su počeli da se sašaptavaju i sve češće da ga uzimaju u usta. Kao da su ga "namirisali", počeli su da oko njega obleću neki strani ljudi. Istovremeno - rodbina ga je sve češće izbegavala:
"Ovaj kao da nije od naših" - govorili su šapatom medju sobom...

Ubrzo su jedna po jedna, odlazile njive, voćnjaci, stoka... I on se mnogo promenio - postao je bučan i svadljiv. Sa istom bahatom razmetljivošću je kitio muziku u kafani - i davao priloge u crkvi. Uvek je bio spreman da se umeša u svaki razgovor, bio pozvan ili ne. I uvek je morala njegova da bude poslednja. Krotki su mu se sklanjali sa puta, a sa svima ostalima je bio u svadji.

. . .

Te večeri prodao je poslednju kravu. Stajao je u praznoj štali, svestan da mu više nije ostalo ništa. U kuću će se sutra useliti novi vlasnici. Gde da ide, i šta da radi? Ne, nije ga to brinulo, odluku je već doneo: prebacio je uže preko grede, popeo se na stolicu, i krenuo da vezuje omču...

"Komšija! Zaboravio sam uže..." - ispred štale čuo se glas novog vlasnika krave.
Prvo je pomislio da se malo cenka, a onda ipak reče:
"Gde ode krava - nek ide i uže..."

. . .

Krenuo je besciljno da hoda, a put ga odnese prema kafani na kraju sela. Na vratima se sudari sa grupom ljudi:
"Pa gde ste vi? Svuda vas tražimo! Rešili smo da vas imenujemo za nosioca liste, vi ste ovde najvidjeniji, čovek o kome se govori..." - nije više slušao sagovornika koji je nastavio da bučno melje, mlatarajući rukama u zanosu.

Okrenuo se prema selu i samo tiho, sebi u bradu, promrmljao:

 "Sad će te da vidite... 'bem vam mater seljačku!"
.