11.6.10

Osamnaest ! Vreme je...

 .
Deto d.o.o. je registrovan u Pančevačkom Privrednom Sudu daleke 1992. godine. U to vreme firma je imala jednog zaposlenog (mene), i nalazila se u predsoblju mog stana...

18 godina je vreme koje ima komplikovanu i značajnu simboliku. Ova nevidljiva granica trebalo bi da deli detinjstvo od zrelog doba, da označi prelomni trenutak u kome se definitivno i neopozivo ulazi u svet velikih...

Vreme je - dakle - da se uozbiljimo...

Ali, kao što neki ljudi zauvek odbace ovaj kliše (i reše da nikada ne odrastu), dešava se ponekad da (neki drugi ljudi) ustanove da je njihova odgovornost i posvećenost samo OZVANIČENA, a da su oni zapravo oduvek bili "odrasli".

Voleo bih da verujem da smo mi u "Deto"- u  pomalo od oboje. Čini mi se da smo oduvek znali kada treba da "zalegnemo" da bi ispunili neko obećanje, ali i da smo uvek imali te vickaste,  lucidne trenutke koji su nas vodili tamo gde niko pre nas nije bio...

Naravno - uvek kada se "podvlači crta" na ovakvim simboličnim godišnjicama, pokušavamo da racionalizujemo i objasnimo stvari koje su većinom izvan naše kontrole. Pronalazimo opravdanje za sopstvene neuspehe i loše odluke, i vešto pokušavamo da ubedimo druge (ali pre svega - SEBE) da smo morali da prodjemo baš tim putem da bi bili sada ovako pametni, iskusni i lepi...

Naravno, sve je to čista glupost!

Uvek kad čujem razne "selebritije" kako trućaju ono nebulozno: "ja tu ništa nebi menjao" dodje mi da se ispovraćam. Samo totalan moron nije svestan da su stvari mogle (i još uvek mogu) da budu mnogo bolje. Ali  iskreno - kada bih morao da izaberem jednu želju za sledećih 18 godina (krizna zlatna ribica) - naravno pod uslovom da iz nekog razloga milijarde dolara ne dolaze u obzir - izabrao bih da sačuvamo balans izmedju poslovnosti i nekonvencionalnosti...

Priznajem: pojma nemam kako nam je to do sada uspevalo. Verovatno se radi o čistoj sreći (ili nekom manjku vitamina?) Uglavnom - ako se za TO pobrine zlatna ribica...

...za ostalo ćemo se već nekako snaći...
.

20 comments:

  1. E, pa srećno punoletstvo! A i da zlatna ribica ispuni bar još 2 želje. :-)

    ReplyDelete
  2. Umal' da zaboravim pošto si mi ti pao na pamet povodom ovog konkursa. :-) Možda ti bude inspirativno. Jedino je malo nezgodno što je rok kratak, ali znam da znaš da ima i rokova za juče. :-)

    ReplyDelete
  3. Neka je sa srećom punoletstvo!
    Osamnaest godina je zrelo doba za preduzeće, ali ne i za zlatne ribice.
    Moći ćeš ti i bez njih! :)

    ReplyDelete
  4. @Retka Zverka & Dragan Radović - hvala na čestitkama i lepim rečima. Krenuo sam, zapravo, da pišem tekst za neku malu promo-brošuru i CD sa našom prezentacijom - a ta stvar sa godišnjicom mi je "naletela" kao zgodan koncept. Hteo sam, zapravo, sve da vas zamolim da mi pomognete oko jedne ideje: Ovim zaokružujemo jednu priču, i okrećemo sledeći list. Na osnovu jedne Zverkine primedbe (u vezi loše navigacije na našem sajtu) potrošio sam dosta vremena u poslednje vreme da to popravim i (neskromno) vrlo sam zadovoljan početnim rezultatima. Ovde se uglavnom "tapšemo po ramenu", ali dobra kritika i otvorene sugestije su mnogo korisnije. Razmišljam i o nekoj udruženoj akciji, nekom vidu saradničkog programa... Ima prostora za komercijalnu saradnju na svim nivoima, a "ahitektura" je otvorena i prilagodljiva svakoj ideji.

    Da li nekome možda trebaju pare?

    Šta bi ste vi radili da iza sebe imate štampariju? Da li vidite neki kanal koji mi ne koristimo (dovoljno), neki prostor za sopstveno angažovanje? Pošaljite mi poruku na FB ili dm na twitter, ili napišite ovde...

    Ja već imam brdo takvih ideja, ali najbolje očekujem od vas. Zajedno ćemo sigurno nešto da smislimo...

    ReplyDelete
  5. Prvo da čestitam, red je, a i stvarno mi je drago kad čujem da je neko uspeo samo "na sebe", pogotovo što je vreme kad si otvarao firmu bilo kao iz Zone sumraka.
    Čestitamo!!!:))))
    Pare su potrebne svakom, pa kad smo već kod toga i kod konstruktivne kritike: bismo se piše zajedno. Ovo je najdobronamernije, često baš sa tom rečju praviš grešku. Pogađaš, jezik mi je struka.
    A kad bih imala štampariju iza sebe, o čemu sam jedno vreme ozbiljno razmišljala, da bih se obogatila štampala bih ono što MORA da se kupi, na primer neke udžbenike, pravilnike, neke zakone koje svi moraju da imaju... To sigurno i sam znaš, ali evo da te podsetim kako bi mogao da obaviš nekoliko razgovora sa ljudima koji pokreću takve stvari. Ili možeš da štampaš ambalažu koja je obavezna. Ko pravi one kutije za hamburgere u Meku?
    I kad se obogatiš, i dobro materijalno obezbediš one s kojima živiš i radiš, posle štampaj šta ti voliš.

    ReplyDelete
  6. P.S. Ukoliko imaš neku jezičku nedoumicu, slobodno pitaj, tu sam. Za sada je usluga besplatna, a kad se obogatiš... pričaćemo.

    ReplyDelete
  7. Ni malo me ne čudi da si počeo da pišeš jedno, a završio sa postom na drugu temu!
    Ta rečenica je postala „opšte mesto mog pisanja“.
    Samo rutinske, zanatski lagane stvari, pišem uveren da će to i biti ono što sam započeo. Znatan deo iole složenijih tekstova ume da se razgrana na početku i izrodi više novih članaka. Moglo bi da se kaže da je to i dobra stvar! :)

    OK za poziv na „festival ideja“.

    Pre četiri godine ponudili su mi jednu štamparsku mašinu za prihvatljivu sumu, ali uplašio sam se obaveza koje bi nužno taj skok u nešto o čemu sam samo informativno obavešten, doneo. Ja bih bio vlasnik mašine, ali ona bi ovladala mojim vremenom i energijom, tako sam razmišljao.
    (Mada na kraju shvatiš da je svaki privatan posao upravo to!)

    No, to ne znači da, radeći to što radim, često ne vidim čemu bi ta mašina mogla da posluži, "da je tu".
    Budem li proceio da neka ideja nije samo zanimljiva, već i „produktivna“, javljam!! :)

    ReplyDelete
  8. Dragi Rile, povuci se za uši u moje ime i osećaj se izčestitanim! :) S obzirom na to šta si sve morao da preguraš za tih 18 godina u ovoj našoj veseloj Srbiji, cenim da si u međuvremenu i maturirao... ;)

    ReplyDelete
  9. @Milja Lukić - srećom imam dvoje dece školskog uzrasta pa intenzivno obnavljam gradivo (u vezi pravopisa) a tebi svaka čast ako možeš da podneseš tu vrstu grešaka - znam pouzdano da to mnoge suviše nervira, i da to ne mogu da tolerišu bez obzira na "idejnu stranu stvari"... Nije da se pravdam, ali obično mi se to dešava kada sam pod "tenzijom" da MORAM nešto da kažem (pa bude i "dali" zajedno, i drugi slični biseri). Ali nije me sramota da ispadnem "nepismen" kad imam nešto da kažem - bolje to nego obrnuto... A ideja je (ako sam dobro shvatio) da mogu na tebe da računam kada mi npr. bude zatrebao dobar korektor (da li je pravilno "zatrebao"?)

    @dragan Radović - Jedva čekam...

    ReplyDelete
  10. Volim ovakve postove i da cestitam od srca posle toga...
    Pa neka je sa srecom i naka ovo bude prvi post, a sledeci svakih 18 godina narednih.
    Deto.o.o. zelim puno uspeha a svima u Deto-u jos i vise.
    Deka!!!

    ReplyDelete
  11. @ Pedya & Deda - hvala na čestitkama, a ta replika: "šta smo sve pregurali..." mi je dala novu ideju - Onaj znak sa ilustracije se obično koristi kao oznaka da neki program nije prikladan za mladje od 18 godina. Mi bi mogli da stavimo na naš CD (umesto: sadrži scene brutalnog nasilja i eksplicitnog sexa) - "sadrži scene explicitnog stresa i brutalnog državnog reketiranja"

    Nek ide život!

    Ko je sve ovo preživeo - pakao mu dodje ko' Diznilend...

    ReplyDelete
  12. Naravno da možeš da računaš na mene, i za lekturu i za korekturu.
    Iako gramatiku i pravopis obožavam, ipak im podredim lepu i britku misao. :)))
    Čim čitam znači da se ne nerviram.
    Svidelo mi se ovo dedino: svakih osamnaest godina narednih...

    ReplyDelete
  13. Hahaha!! :) Eto ti ideje za novi proizvod - kreiraj nalepnicu sa tim znakom i objašnjenjem, pa ponudi svima koji svoje firme nisu stvorili preko noći, nego se debelo oznojili u borbi sa stresom i reketom. ;)

    ReplyDelete
  14. @Pedya - E, nećeš ga majci! Ja uvek sve svoje najbolje ideje ustupim drugima - ovu ću da zadržim za sebe (mada je to zapravo bar 20% tvoja ideja. I to onih najboljih 20%).

    ReplyDelete
  15. Srećan rodjendan :)

    18 godinica, a...privatni biznis u zemlji Srbiji..i ti piši knjigu, još jedan bestseler na pomolu ;)

    ReplyDelete
  16. Evo ja da se pridružim čestitkama! Sad pošto ste punoletni, možete i da nazdravite svom uspehu.
    A što se tiče tvoje ideje, tj upita, pa ja bih štampala svoj roman, a ti da mi budeš izdavač i tako proširiš biznis :-)

    ReplyDelete
  17. @Milko Grmuša & Amarilis.online - što se pisanja (a pogotovo štampanja) tiče - nije problem! Imamo već i korektora-redaktora. Ipak mislim da nam fali jedan ozbiljan stručnjak sa iskustvom iz izdavačke delatnosti. Knigu je u današnje vreme glavni "kunst" prodati, tj plasirati... Mada, sve mi se nešto čini da bi "blogersko bratstvo" moglo tu nešto da promeni...

    ReplyDelete
  18. Eto kako poslovnom čoveku padaju ideje na pamet. Zašto da ne, ujedini blogersko bratstvo, tu ima sjajnih stručnjaka iz svih oblasti. Ono recimo - konkurs, uslov za štampanje, da je objavljeno na blogu i ... Ma, ti to možeš mnog bolje da razradiš od mene.

    ReplyDelete
  19. Upravo razradjujem... Baš pokušavam da prikupim što više informacija na temu WIKI-filozofije, mislim da je ta ideja slobodne kooperacije i integracije znanja vrlo zanimljiva, i da ima veliki potencijal, čak i na ovom nekom "mikro" nivou. Videćemo...

    ReplyDelete

Voleo bih da čujem vaš komentar: