Godine su retko privilegija. Ali, za utehu, ponekad nam omoguće da iz rezervoara sećanja izvadimo neko prikladno. Na primer: frazom iz naslova je često počinjala kritika raznih "pojava" iz post-Titovog perioda. Nije pomoglo.
Oko te nemušte ideje (šta bi bilo da je Tito živ?) okupila se mala grupa blogera (Amarilis.online / Džiadžojka / Milko / Emo_serpica / Miodrag Ristić / Kajzer Soze ) koji su pokušali da zajednički odgovore na to pitanje. Naravno - složili su se da ni oko čega ne mogu da se slože. Ali za razliku od "realnog života" u virtualnom je moguće graditi i na razlikama.
Ovaj neobičan eksperiment je danas svečano otvoren za javnost. Na današnji dan su nekada otvarane fabrike, škole, bolnice. Presecane su crvene trake, pevalo se i igralo...
http://da-je-tito-ziv.blogspot.com/
.
http://www.youtube.com/watch?v=KrkwgTBrW78
ReplyDeleteEvo, ja ću biti drug politički :)))
Žao mi je što moram da budem sasvim negativna.
ReplyDeleteZlom Zagorcu, gospodinu Čedi, drugu Starom... ni ime, odnosno nadimak ne volim da čujem.
Da nije bio toliko đubre, zločinac koji je pobio skoro ceo građanski sloj (bar u Srbiji), da nije do neprepoznavanja falsifikovao istoriju i da nije bio toliko licemeran, a da je bio makar malo obrazovaniji, pošteniji, ljudskiji... možda ne bi bio toliki gad. Uostalom, neka se svako od nas preispita da li zna pravu istorijsku istinu - koliko vuče iz škole gde se po diktatu i pisalo i učilo, a koliko iz relevantnih istorijskih izvora. Želim da saznam još, i uvek može da se sazna još, ali osnova (jugoslovenska) na kojoj se temelje njegovi lik i delo potpuno je oronula, trula, urušena, klimava, trošna, ljigava... da nadgradnja ne može da opstane. Osnova mora da bude mnogo utemeljenija da bi se stvorila nova slika, nadam se ona prava.
Koliko mi skoči pritisak pa se za sekund srolja na nulu - kad se pomene ta ništarija!
@milko grmuša - za pragmatične uvek postoji alternativa:
ReplyDeletehttp://www.youtube.com/watch?v=svR3iXKTJvc
@Milja Lukić - ako uspeš (a vidim da imaš dobre razloge za tako "tvrde" stavove) da za trenutak skloniš negativne asocijacije u stranu, videćeš da smo se samo poigrali jednom alegorijom: šta bi bilo da smo imali sreće da sve bude NAJBOLJE ŠTO JE MOGLO DA BUDE... Kao što ćeš videti na blogu (ako odeš) većina autora se slaže sa tobom, i ponudili su svoje verzije. Voleo bih da i ti to učiniš. Ali pazi! Pokušaj da to uradiš tako da ne povrediš nikoga, i da pokažeš da različita mišljenja mogu da stoje jedna kraj drugih, a da ne budu u nepomirljivom (krvavom) sukobu. Da li misliš da je to moguće?
Uh... Izgleda da sam ostavila stravičan utisak. Nadam se da ipak nisam toliko strašna, bar se do sada niko nije žalio (od ovih koji su ostali živi).
ReplyDeleteMala šala.
Glupo mi je što u startu moram da se pravdam. Da li stvarno misliš da bih mogla nekoga da povredim i da li stvarno misliš da mi je problem da budem u istom, bilo kakvom, košu sa onima koji ne misle isto kao ja?
Ne znam da li ću posetiti taj blog, ti si me pokolebao - ako delujem tako ratoborno...
Na mom blogu ima nekoliko postova koji se bave problematikom T-sindroma na posredan ili neposredan način: Bajden i Medvedev: ljubljenje i rukovanje; Koga još zanima istina... Neki moji prijatelji su se uvredili, neki se smejali, nekima je bilo drago... ali se i dalje viđamo. Možda neko od njih ima želju da mi prilikom pozdravljanja zavrne ruku, možda mi pljuju u kafu kad im odem u goste... ne znam, ali se nadam da je sve u redu. Bar je tako na prvi i drugi pogled, a ne mislimo isto.
@Milja Lukić - sad moram ja da se pravdam... Negde sam pokupio jednu frazu koja mi je postala nešto kao uzrečica: "polako, spusti loptu... Uvek možemo da se posvadjamo..." Neuporedivo je veća veština sa ljudima razgovarati, nego se svadjati. Zato neke teme jednostavno TRAŽE da se emocije ostave pred vratima, kao prljave cipele.
ReplyDeleteMoj odnos prema T. je uostalom sasvim površan, možda čak i nedefinisan. Zato sam verovatno i mogao da ga upotrebim kao simbol nekog, u suštini nestvarnog vremena, za koje zapravo nismo ni sigurni da li nam se desilo - ili smo ga sanjali. Ako je za tebe to bila noćna mora - žao mi je, ali za veliku većinu moje generacije je bilo jedno vrlo prijatno vreme (detinstva?) i nisam uopšte hteo da ulazim u neku dublju analizu. Mene uostalom T. interesuje isto koliko i bilo koja istorijska ličnost - zanimljiv mi je, ali ništa više od toga... U celoj stvari mene je zapravo zanimalo nešto sasvim drugo: da li je moglo biti drugačije? I kako bi naši životi ONDA izgledali?
Što ne pozvaste i mene, agresori :lol:
ReplyDelete@mahlat - jedino ako ne čitaš mailove (ili ako deliš pogrešne?) Ima jedno dae'st dana... Nema veze nije nikad kasno....
ReplyDeleteEh, a ja ceznem da nam nepismeni Milos Obrenovic ozivi.
ReplyDeleteA Tito? Kapu mu skidam za mangupluk.