12.5.10

Azbuka traganja

'Ajde da ustanovimo ovde neka pravila: Biće samo po jedna rečenica na jedno slovo. Vreme nije ograničeno, ali treba sve završiti u razumnom roku. Gluposti mogu biti duhovite ili simpatične, ali ćemo ih izbegavati (lako se šire i izmiču kontroli). Da li je ovo zapravo neki vid psiho-analize? Đavo bi ga znao...

E, kad smo se oko toga dogovorili, možemo da počnemo. Život može da bude vrlo komplikovan, ako ne postoji minimum doslednosti. Zato je važno da se pravila poštuju čak i kad nam to ne ide u prilog. Iako, zapravo, ne verujem u uspeh, ne mogu ga potpuno ni isključiti: Jasno je da neki ovako rigidan sistem ne može razviti naročitu originalnu strukturu, ili dati pažnje vredan rezultat...

Ko to kaže?

Lično sam uvek smatrao da je disciplina neophodna da bi se kreativnost fokusirala do maksimuma. Ljubavna pesma bez rime (na primer) - pa to je kao buncanje u bunilu!  Mada, sigurno da postoje i izuzeci od ovog pravila (jer uvek postoje izuzeci).

Ne, nisam želeo da pričam o estetici... Njeni tokovi su se odavno odvojili od života, i tumaraju po egzotičnim knjigama, i bizarnim izložbama. Ono što mene zapravo  interesuje je ljudski duh u IZVORNOM obliku. Pogledajte oko sebe: Reka običnih ljudi koja nosi sve pred sobom, ipak - svaka kap je usamljena. Svako je sam i svoj, i živi svojih 5 minuta slave. Toliko duha i genijalnosti je straćeno jer nikog nije bilo tu, da prisustvuje tom jedinstvenom TRENUTKU, da ga zapiše - ili bar zapamti. Ćelija samoće u kojoj smo zatočeni, nemi je svedok mnogih nepoznatih dostignuća. Uhvaćeni trenuci (oni iz knjiga) samo su beznačajna kap u moru ljudskog duha.

Fantastični okean bez obala i dna, zauvek će ostati izvan našeg domašaja... Hteo bih da tamo zavirim, da bar pomirišem, da okrznem (i zato i dalje tragam)... Celog veka sam znao da postoji to veliko NEŠTO koje mi izmiče. Često sam slutio da je odmah tu, iza ćoška, iza sledeće stranice u knjizi.  Džabe sam se nadao - tu uznemirujuću slutnju nikada nećemo sustići...

Šteta.
.

12 comments:

  1. A,
    bre,
    vidiš,
    gre'ota
    da
    đubrimo
    elokventno
    žonglirajući
    zenite
    identiteta... :-)

    ReplyDelete
  2. L mi ne pasuje. "Lično sam uvek smatrao da je disciplina neophodna da bi se kreativnost fokusirala do maksimuma." Protivim se tom mišljenju. Pre sam za one izuzetke... :)

    U globalu - vrh! (što bi šabani rekli)

    ReplyDelete
  3. @Retka Zverka - A što' je greota? Šta bi smo mogli drugo da radimo sa svojim JA nego da ga "upotrebljavamo".

    @Džiadžojka - Moralo je da počne na slovo "L" inače bi rekao da je pritisak (odnosno stege svih vrsta) koje nameću razna pravila, od dobrog ukusa, preko forme, do najbanalnijih svakodnevnih konvencija, upravo ono što "cedi" najbolje kreativne sokove. Sa druge strane sloboda, dokolica i anarhija OMOGUĆAVAJU da se ideje akumuliraju, ali ih retko i slabo generišu. Gladan, ljut i neshvaćen umetnik - to je prava kombinacija!

    ReplyDelete
  4. Umetnost življenja je u konstantnoj potrazi, ćup sa blagom je uvek ispod duge!

    ReplyDelete
  5. E,pa baš zanimljivo!
    Na kraju smo imali pismeni zadatak - svi na istu temu.
    Samo fali neka učiteljica da nas oceni.
    Mada,kad bolje razmislim, koj će nam?
    Super ti je tekstić, treba malo više da se baviš prozom.

    ReplyDelete
  6. @amarilis.online - za potragu se slažem, a za ćup ću da ti javim (ako ga ikad nadjem)

    @Kajzer Soze - Mm, da ... Ovako se proza bavi samnom. Nego ljudi - bliži se 25. maj! Jel' radite vi nešto?

    ReplyDelete
  7. Nisam komentarisao učiteljicu. Sve je mnogo zabavnije u društvu.

    Sa ili bez učiteljice.
    .

    ReplyDelete
  8. Jao, ne znam šta da ti kažem, ja na tri bloga i još pet strana + nemam inspiracije ni za ovo što već pišem. ne smem da obećavam ništa,ako naleti (ko što zna, nenadano), dobiješ post,ako ne, pišem čim budem mogao, da baš ne silujem ovu moju sirotu istrošenu inspiraciju.

    ReplyDelete
  9. Ama čoveče, šta si se navrzo na taj 25. maj? Ionako sam posrnula načisto. Veruj mi da nemam tri čiste šta bih napisala. Vidiš kakve gluposti pišem u poslednje vreme. Je l' bi mogla ja kao mlada pionirka da se izvučem sa nekom štafetom kad si već rešio da glumiš maršala? :-))

    ReplyDelete
  10. Skoknite bar da vidite nove postove, i neke novitete u dizajnu (možda vam nagrne inspiracija). Sećate li se onoga iz škole (kad već Kajzer spominje učiteljicu): "Nećeš valjda jedino ti da ostaneš, a svi ostali beže sa časa..." Gde vam je timski duh? (plus što mi treba pomoć da tu stvar malo omasovimo...)

    Inače ta stvar sa inspiracijom je sasvim precenjena. Zamislite kad bih ja sa 2000 klijenata i tri posla dnevno (u proseku) morao da čekam na inspiraciju?

    A što se štafete tiče, volim ja štafete (a bogami i pionirke)...

    ReplyDelete
  11. Drugarica JovankaMay 13, 2010 at 1:33 PM

    Samo vas posmatram... Jedan mig - i bićeš još redja.

    ReplyDelete
  12. E, bre, ti nisi normalan... Svaka ti čast! :)

    ReplyDelete

Voleo bih da čujem vaš komentar: