.
Tražio sam Bouvija sa Robertom Fripom (ali nema na YouTube?) - i slučajno naletim na ovaj fragment sa jednog od najboljih koncerata koje sam ikada gledao. Nije baš "za opuštanje", ali svakako navodi na razmišljanje...
.
I tako u ovom postu nadjoše se na jednom mestu zajedno Piter Gejbrijel i Kejt Buš, Dejvid Bouvi, Robert Frip i Dejvid Silvijen... A ja sam malo proputovao kroz 80-te, i uz album "Scary monsters and super creeps" prisetio se nekih uzbudljivih stvari... Moraću da stavim još linkova kasnije da obogatim ovaj vremeplov...
Ne znam da li i neka druga muzika oslobadja i tera na razmišljanje, i preispitivanje sostvenih granica - ali za mene je to bila OVA muzika.
A ovu neverovatnu mešavinu ću da završim sa ovom pesmom koja se ni stilski ni hronološki ne uklapa. Ali za mene ima isto značenje...
.
.
U današnje vreme kad se razgovor o muzici uglavnom svodi na: " 'Si gled'o onaj spot? A? I š'a kažeš? A? Do jaja! Bratee!" - treba se ponekad setiti vremena kada je muzika imala svrhu i sadržaj koji je trebalo dosegnuti.
Nas je muzika terala da se zbog nje "popnemo na prste". Što bi rekao Hese - oko umetnosti se treba malo potruditi da bi postala deo tebe. Da nije bilo tako, možda bi i druge stvari primali zdravo za gotovo...
Onako kako nam serviraju...
.
Osamdesete su genijalne!
ReplyDeleteOsamdesete su moje vreme, moja muzika, moj izbor...
ReplyDeleteNemam šta da dodam, sad ću malo da se pogubim i odem tamo negde....
@Kajzer Soze - pa i ti si tu negde?
ReplyDelete@ Amarilis.online - samo gledaj da se vratiš nazad...
Osamdesete su za mene poslednje normalne godine što se tiče muzike, a, ovaj, može biti i šire od toga. :-) Sinoć je ovde bio samo Pera Gavrilo, a sad mi nekako drago što si proširio članak. :-)
ReplyDelete"Penjali smo se na prste" zbog mnogo cega. Jadna je majka ovim danasnjim /ne generalno i ne svima, naravno/, koji i ne vide da udaraju i glavom i guzicom o beton.
ReplyDelete@Retka Zverka - Šta je tu sve još moglo da stane... Recimo ovo sa desne strane "Me Myself and I... " je iz jedne pesme Frenka Zape, pa Pink Flojd, sinfo & jazz-rock...Pa onda ceo New-Wave...Proteže se to kroz dve decenije, a ima i svoje korene, i potomke...
ReplyDelete@electradreams - mi smo se "penjali na prste" da bi dohvatili ponešto, a oni sada "recikliraju semplove". Odnose se prema muzici kao prema pocepanim najlon kesama, i odbačenim limenkama... Trash kultura za trash generacije...
Nema šta, rado se pridružujem "klubu 80" ;)
ReplyDeleteSvaka čast za Scary Monsters-e ;) Odličan Bouvijev album, pomalo i potcjenjen, vjerovatno zato što se našao izmedju berlinske ere i Let`s Dance-a.
A vidio sam ja odmah da me malo podsjećaš Miodraže na Mejdžor Toma ;))
Ma... Koji je to snimak Bouvija i Fripa zajedno za kojim si tragao? :)
ReplyDelete@Milko Grmuša - Već si mi probio uši sa Dejvidom pa sam morao da ti skrenem pažnju na neke stvari... Što se mene tiče ovo je tačka na kojoj je dostigao zenit - ili zrelost, a već u sledećem koraku je skrenuo u komercijalnom (konzervativnom) smeru. Tu je Frip odigrao ulogu koju je Eno imao za U2. Ne samo što su najbolje gitare na nekom njegovom albumu, već je sve obojeno beskompromisnim eksperimentom...
ReplyDelete@preslicavanje - nisam siguran da taj snimak uopšte postoji (ili je ta saradnja bila samo u studiju). "Kopao" sam dva sata, ali nisam uspeo da ih nadjem negde uživo zajedno na bini...(ali sam zato našao kombinaciju sa Silvijenom iz "Japan", za koju nisam imao pojma da se ikada desila, a zvuči vrlo interesantno...)
Da taj snimak postoji - ja bih ga vec posedovao :)
ReplyDeleteInace Fripp i Silvijen su uradili fenomenalan posao zajedno - Fripp ga je zvao da bude pevac King Crimson, a onda su shvatili da je vreme da se kreira nova muzika. Njihov zajednicki "The First Day" je vredan visekratnog slusanja... :)
@prslicavanje - mnogo dobre muzike je "zakopano" ispod komercijalnih trendova, samo treba malo pročeprkati... Na mene je delovala oslobadjajuće priča mog nekadašnjeg gitariste kada se vratio iz posete dedi u Kanadi (bilo je to pre milion godina). Pričao nam je kako se sprijateljio sa nekim prodavcem u muzičkoj prodavnici, i da ga je ovaj vodio na probe njegovog benda. Čudom se čudio da neki potpuno nepoznati momci (iz tamo-nekog Montrala) sviraju bolje nego ijedan profesionalni bend koji smo ikada slušali. Meni je to i tada izgledalo logično. A sada ZNAM da ima dobre muzike gde god se okreneš - samo ako znaš da slušaš...
ReplyDelete