Neke teme su toliko ozbiljne da im ne treba dopustiti da ti pokvare dan. Ova logika je vazda cvetala pod vešalima (sudeći po genijalnoj frazi iz naslova) - a nije nepoznata ni našem vremenu. Čim izustite nešto kao: "usrali smo motku" to jednostavno zvuči rasterećujuće. Prosto, od tog trenutka pa nadalje, stvari mogu samo da se popravljaju. Iz jednostavnog i logičnog razloga - gore ne mogu da budu...
Ali avaj! Na našu veliku žalost, ovaj metod je pre vezan za psiho(pato)logiju nego za ekonomiju ili politiku. Istina - OSEĆAĆEMO SE bolje, ali kola će svejedno nastaviti da se kotrljaju nizbrdo. Budući da ćemo prestati da na to obraćamo pažnju, kotrljanje će se verovatno i ubrzati. Pa šta?
Džeroniimoooo!
Malo ljudi se danas seća jedne uzbudljive i veoma inspirativne knjige "Ekonomija destrukcije". U medjuvremenu su kritičari postali aktivni učesnici, pa drugog "proširenog i dopunjenog" izdanja neće biti (bar ne od istih autora). Moram priznati da sam i lično bio "nasankan", i da sam (jedno kratko vreme) verovao da postoji potencijal koji bi mogao da promeni stvari, i da preokrene istorijske trendove u pravcu UTOPIJE...
Nije to bilo prvi put. Sećam se i kako sam deceniju ili više pre toga došao, organizovano, firminim autobusom, na miting ispred Savezne Skupštine. Ne damo Kosovo! Uhapsite Vlasija! Mada, moram priznati da mi je cela ta epizoda blago izbledela u sećanju (čudno?) . Samo se sećam Zvezdinih navijača koji su se popeli na cisternu sa pijaćom vodom i skandirali pesmicu: "Mi-imamo-McDonald's-McDonald's- McDonald's-A-GDE-JE-VAMA!" Tom pesmicom su tih godina "trovali" Dinamovce i Hajdukovce... E, da! Sećam se i Bobe iz "Boljeg Života" (sada poznat kao Bjelogrlić) koji je izazvao veliku pažnju zato što se "ladno", maskiran samo sunčanim naočarima, prošetao kroz masu od 250.000 ljudi (oni isti navijači su skandirali: "Bobo-skini-cvikere! Bobo-skini-cvikere!...)
Sve je to bilo jedno veliko zezanje. Ali zezanje nije počelo tada! Sećanje seže i dalje...
Bilo je to vreme kada smo svi čekali da se ONO desi. Vic je išao ovako: Naslovna strana Politike iz 2010 godine: Vest broj jedan: "Novi skok inflacije i pad proizvodnje u prvom kvartalu...", Vest broj dva: "Izveštaj konzilijuma lekara: Zdravstveno stanje druga Tita se popravlja..."
Eto, čak i vic star 30 godina može da pogodi bar jednu vest na naslovnoj strani današnjih novina. U stvari vest možda i NIJE na naslovnoj strani, ali bi TREBALO DA BUDE.
Ali sav taj karneval i cirkus je JOŠ STARIJI...
Verovatno sam tada tek krenuo u školu... Sećam se kako smo posle nekog od predivnih letovanja (na našem - tj Hrvatskom primorju) navratili kod dede i babe prepuni utisaka, a onda se desila jedna od retkih svadja kojih se sećam iz detinstva. Moj otac (akcijaš i vatreni komunista od 17-te godine) je vikao na dedu, a ni on mu nije ostajao dužan. Svi mi ostali smo samo nemo, širom otvorenih očiju gledali i slušali taj cirkus. Tema prepirke? Bratstvo i Jedinstvo! Očev stric (dedin rodjeni brat) je jedan od Srba iz nekadašnje NDH koji se ne nalaze ni na jednom spisku. Nema im broja ni imena, ON - i ne zna se koliko drugih služe i dan danas kao moneta za potkusurivanje raznih "istoričara". Sećam se da je deda govorio nešto kao: "Sve će se to ponoviti..." I kako nam je otac u kolima (nastavili smo put isto veče, na očaj moje bake) samo kratko rekao: "Deco, deda je star i ništa ne razume..."
Mogao bih još u nedogled da pričam o zabludama, i neozbiljnim rezonima. Već dva veka nas lažu kao stoku! Tretiraju nas kao goveda - i što je najbolje stalno im prolazi. Slušamo nekog glavonju koji nam kaže: "Oni tamo gore, ništa nevaljaju, JA ću to sve da promenim - JA znam rešenje..." I progutamo sve, bez 'leba.
Nekoga sam nedavno nehotično inspirisao da prospe žuč koja se skuplja generacijama. Mene je neko inspirisao da se setim svih sopstvenih zabluda, i da se zapitam: možda smo to što nam se dešava SAMI ZASLUŽILI? Da li treba da prodje neko vreme da narod (ili pojedinac?) sazri i dosegne kulturni nivo potreban za uspešnu demokratiju? Ili je sve to samo lepo upakovana iluzija (još jedna, u dugačkom nizu)
Čitam već dugo i sa naporom jednu knjigu (Murrey Edelman- "Constructing the Political Spectacle"). Mučim se iz dva razloga: delom zbog napornih i predugih kitnjastih rečenica koje iscrpljuju moje nejake lingvističke kapacitete. Drugi razlog je što mi se posle svakog sledećeg poglavlja čini da mi rastu uši. Da li moguće da smo tako naivni, i da ne vidimo da je sve samo cirkus? Protivnici, problemi, krize, teme, lideri... Pogotovo me baca u očaj činjenica da čovek o svemu tome piše bez trunke emocije, ili ideološkog prizvuka. Što se njega tiče - sve je samo čista tehnika, a ISTINA ili OBJETIVNA STVARNOST jednostavno - nisu relevantni za celu tu priču. "Publici" treba servirati uprošćene, simbolične i lepo spakovane fragmente, u tačno doziranim količinama, vodeći računa o tome da "publika" (naši političari bi verovatno rekli - "stoka") ne može dugo da drži pažnju na jednoj temi, pa teme zato treba često menjati (kao slamu u štali).
Ima naravno još mnogo različitih "tehnika" u ovoj "tehnologiji", ali sve se svodi na isto: Postoji objektivna stvarnost koja utiče na pojedinca (u sa kojom se SAM sa manje ili više uspeha nosi), ALI postoji i "fabrikovana" (publikovana) stvarnost koja je smišljeno plasirana sa ciljem da izvrši potrebne polarizacije i mobilizacije, i da dovoljan broj ljudi USMERI ka političkom cirkusu. I kada se sve to malo "razgrne" pojavi se surova istina da je sve to zapravo - samo sebi svrha.
Problemi su trajni, i zapravo nedodirljivi - ali i izvrstan poligon za iscrtavanje fantastičnih planova i projekata za neku nedefinisanu budućnost.. Krize su mahom fabrikovane i "naduvane" prema nekoj trenutnoj potrebi, kao "gorivo" za radikalizaciju. Lideri, "protivnici" (strani i domaći), ideologije i programi... Sve je to samo "pozorišna rekvizita".
Možda negde u "razvijenom svetu" postoji realna šansa da značajan broj ljudi na nekim izborima kaže: "Tebe više neću da vidim - i si me lagao kao skot!" Ili nešto kao: "Možda su im namere poštene, ali su gomila nesposobnih budala..." Ne znam, iskreno - ne verujem baš mnogo u to...
Ali mislim da znam šta je solidan dokaz visoke prosečne svesti nekog naroda. Apstinencija! Kada čujete da u nekoj zemlji na izbore izlazi zanemarljiv broj gradjana možete biti sigurni da je to zemlja prijatna za život, u kojoj žive bistri ljudi koji su davno prozreli celu priču.
I sada gledaju svoja posla.
.
Ovde sam se prepoznala: „Nekoga sam nedavno nehotično inspirisao da prospe žuč koja se skuplja generacijama", ili se varam...
ReplyDeleteU svakom slučaju, jesi inspirativan, ali imam utisak da si ljut na mene. Ili se varam...
Najizistinskije, odavde do neba, ovoooolikoooo... ja nisam ljuta na tebe, naprotiv - zahvalna sam ti. Za ovo znam da se ne varam.
@Milja Lukic. Tu i tamo - ne samo da nisam ljut nego sam - naprotiv - vrlo zahvalan za "inspiraciju" za ovaj post. Mislim da je najbolja stvar u vezi blogovanja upravo u tome da jedni druge pokrećemo na razmišljanje (i ostalo). Ovo je u stvari "malo duži" komentar na tvoj poslednji post (što si, nadam se, i sama shvatila). Čitamo se!
ReplyDeleteSad shvatam šta si mislio pišući komentar na moj post o "paklenim vozačima".
ReplyDeleteTa "mreža" obuhvata znatno veći deo "reke" nego što sam tamo video.
Ovde sam već na boljoj poziciji sa koje vidim ono za šta nemam objašnjenje: čiji je ovaj život koji živimo, čije su ove istine i laži, ovi "plodovi gneva" koje neko tako umešno pretvara u rajsko voće?
Odgovori su još uvek "u izgradnji".
"...čiji je ovaj život koji živimo, čije su ove istine i laži"...? Pa, naše. Pošteno smo ih platili. I plaćamo ih, još uvek...
ReplyDeleteI praunuci ce ih placati.
ReplyDelete@Dragan Radović - Kod ovakvih stvari nije ni važno da otkrijemo celu sliku (verovanto je to i nemoguće) - Dovoljno je da postanemo svesni svoje uloge u svemu
ReplyDelete@Pedya - ako smo ih pošteno platili to znači da možemo da radimo sa njima šta nam je volja?
@electrasdreams - praunucima mogu tek ponešto da poručim, ali na decu bi trebalo da mogu ozbiljnije da utičem. Mogu da pokušam i da im kompenzujem ponešto? Naravno - ako se umesto toga ne bavim glupostima...
Mislim da je to neka psihološka caka: stvarnost, onakva kakva je, vjerovatno nije takva da bi se mnogi zatrčali da uživaju u njoj. Stoga, kreiraju neke druge stvarnosti, što opet, nužno, i ne mora da bude loše. Možda je to suština kreativnosti. Možda samo placebo. Vrag će ga znati.
ReplyDeleteA mislim da "oni tamo, oni negdje" zapravo ništa posebno ne čine, sem što to što sami kreiramo jednostavno verifikuju kao "objektivnu stvarnost". Možda oni i nisu toliko loši...
@Milko Grmuša - pošto pokazuješ prve simptome "polititisa", toplo bi ti preporučio da pročitaš knjigu koju sam spomenuo u tekstu. Spominje se na jednom mestu i ideja o "bekstvu iz slobode" tj. o potrebi većine ljudi da odgovornost za sopstveni život prenese na nekog drugog... "Oni tamo negde" nisu "po difoltu" ni dobri ni loši momci. Oni su samo ljudi koji plivaju u svetu takav kakav je, i ne libe se da koriste sve prilike. Naravno niko nema sve pod kontrolom, ali i sama SVEST o stepenu menipulacije kojoj smo izloženi (i drugim skrivenim mehanizmima) je velika prednost. Celo to "pozorište" zapravo i postoji zato što je realnost suviše koplikovana, pa je treba nekako uprostiti da bi se većina bolje osećala. Npr. sasvim je kontraproduktivno da pričaš ljudima kako je kriza proizvod kompeksnih sukobljenih trendova unutar kasno-potrošačkog društva koje je u koliziji sa fizičkim ograničenjima soptvene ekspanzije (na kojoj zapravo počiva)... Mnogo je lakše da kažeš: krivi su pohlepni bankari! Takvu poruku ljudi mogu lako da shvate (makar da je čista glupost). Biće im laše iz dva razloga: prvo - zato što poveruju da je u pitanju "neki konkretan problem", i drugo - zato što poveruju da neko kompetentan upravo pokušava da problem reši.
ReplyDeleteAko si baš TI u poziciji da tu poruku emituješ, postaješ "glavni baja" - a šta ćeš onda? E, to je sasvim druga stvar...
@Pedy
ReplyDeletePlaćamo ih još uvek. Da, upravo tako.
Mada smo "robu" koju smo kupili, rekao bih,develo preplatili! :)
sjajan ti je tekst.. što se tiče manipulacije -izgleda kao da smo svi samo figure koje neko koncem povlači u određenom pravcu.. I mene to opsjeda godinama pa sam čitala,čitala i čitala.. i sve što sam pročitala svodi se na jedno: sami smo krivi. Npr. profesor Richard Perloff, jadan od najpoznatijih teoretičara tzv. ubjeđivanja tvrdi, nakon brojnih istraživanja, da je veliki mit da ljude iko ubjeđuje da nešto urade: oni to sami rade, oni traže da budu nagovoreni (i imaju u knjigama navedena razna istraživanja - čudo jedno). Što je i istina jer da nije tako ne bismo ko gladni psi pratili vijesti, gledali reklame i slušali šta drugi pričaju.. Drugo, Robert Wiener, jedan od začetnika kibernetike je rekao da je naš otpor svim promjenama poznat pod nazvom homeostaza (što je utvrđeno teorijom informacija a i biologija je to davno ustanovila)- opet mi odbijamo da se mijenjamo i to nama nanosi štetu, mi to percipiramo kao nešto usmjereno protiv nas a, u stvari, mi smo ti koji kreiramo otpor da bismo zadržali svoje sadašnje stanje na koje smo navikli. Fizika kaže da je najjači zakon prirode onaj zakon inercije - znaš ono svako tijelo teži stanju mirovanja dok neka druga sila ne djeluje na njega (e, sad, tijelo je i sabatomska čestica).. E, sa tim se igraju manipulanti - proizvode šokantne informacije i riječi koje će nas pokrenuti na željenu reakciju.. ali, opet, sami to radimo..recimo da imaš samo jedan il dva cilja u životu i sve što radiš radiš u smjeru njihovog ispunjenja - šta misliš da li bi te zanimalo šta se dešava oko tebe? Mene ne bi. Tako je i sa ljudima kojima je opsesija novac i moć - oni se ne obaziru ni na šta drugo - i ne možemo reći da i to nije ljudski - ljudski je i te kako. I što je najgore ja vjerujem da većina to radi iz najbolje namjere. Što se tiče uprošćavanja i to je prihvatljivo jer ubrzava cijeli proces - čak i većina tih koja to sve uprošćava vjeruje da to radi u opštem dobru. Osnovni razlog svega je neznanje...he,he -dobro ti j pitanje Milku - kada postaneš glavni šta onda? ali,imao je i Milko tekt o toj temi:Šta bi ti da si Hitler?
ReplyDeletepozdrav
aleksandra
@aleksandra - hvala ti za vrlo nadahnut i dubok komentar. Izgleda da iz kog god ugla gledaš uvek se dodje na isto. Po meni je jedini problem što nikome nije u interesu da takvu (ja verujem - objektivnu) istinu proširi. Jedino da pokušam da odgovorim na pitanje. Šta bih ja radio da sam u prilici da to učinim? Da li bi preuzeo rizik da stvorim armiju "osvešćenih" ? I šta bih posle sa njima?
ReplyDeleteRazlog zašto sam i ušao u ovu priču je upravo taj što mislim da bi mnogi ljudi bili srećniji kada bi shvatili da put ka sopstvenom ostvarenju nije u nekoj mobilisanoj masi, već "izmedju sopstvenih ušiju".
Uvek se setim jednog detalja: Tzv. "plišana revolucija": Lečić drži govore kod Terazijske česme. Mladi se talasaju, uzimaju stvar u svoje ruke - menjaju sistem da bi njima sutra bilo bolje... Ja prolazim tuda danima (počeo sam tih dana da intenzivno razradjujem sopstveni biznis) i mislim: Ovo je već vidjeno - polovina njih će zbrisati napolje, ili su već materijalno obezbedjeni, a druga polovina će živeti gore nego njihovi roditelji. Samo će se na njihova ramena popeti neka nova oligarhija.
I bi tako.
Znam da se ovo što sam rekao može vrlo negativno da protumači, ali što se više ljudi budu rukovodili svojim konkretnim interesima manipulacija će slabiti. Dešavaće nam se ponekad i da ispadnemo malo naivni - ali bar nećemo biti totalni magarci.
meni to zvuči pozitivno i to potpuno. Čitala sam gnostička jevandjelja, prevod Nag Hamad bibliotike - možeš to naći on-line (Nag Hamad library) i ostala šokirana kada sam pročitala da je Isus rekao: "Tek kad zamrzi svoju majku i oca, svoje djete, čovjek može doći meni (tako nešto, ovo je prafrazranje):" i iskreno rečeno to me prenerazilo. Međutim, nakon drugih i dugih istraživanja skontam šta je rekao: tek kad se oslobodiš uticaja svih drugih koje čuvaš u svojoj glavi kao vlastita možeš pronaći sebe..i, naravno, kada pronađeš sebe više niko ne može uticati na tebe, zar ne? Tako jednostavno a tako nedostižno.... Što rekao Monti Pajton: Life is sheet when you look at it.. Pozdrav A.
ReplyDelete@aleksandra - vidim da si ti baš "uronila" u materiju. Moram priznati da sam vrlo pragmatičan (ili površan i lenj?) pa se uglavnom zadovoljavam sa "didžestiranim" verzijama, osim ako ne osetim da je materija od praktičnog (upotrebljivog) značaja. Ali, dobro je da znaš bar nekog ko zna...
ReplyDeleteha, ha, ovo je vrlo praktično - jer kad to znaš onda se ne "pališ" na tuđe izjave već pokušavaš naći rješenje - u svakodnevnoj komunikaciji.. a to je tema.
ReplyDeleteMeni se pak čini da postoji samo jedna stvarnost - unutrašnja. Ili ja duboko verujem u to?! :-)
ReplyDelete@retka zverka - to zvuči malo hermetično - kao Matriks?
ReplyDeleteretka zverka.. i ja mislima da postoji samo jedna stvarnost i to unutrašnja što je ne čini nimalo manje stvarnošću..
ReplyDeletematriks je super ilustracija
aleksandra
This comment has been removed by the author.
ReplyDelete@retka zverka & aleksandra - A, da li sam kaludjer koji je sanjao da je leptir - ili sam leptir koji sanja da je kaludjer? Nekada me je zabavljala ta "pošalica", a onda sam uradio neke stvari koje leptir nikako nebi mogao (ni da sanja)...
ReplyDeleteDaleko od teme - u susret nekoj novoj...