Naravno potražim stručnu pomoć kod mog provajdera, i krenem da mucam... Jedva nekako objasnim problem i mic-po-mic dodjemo do ideje šta bi moglo da bude po sredi, a onda mi momak sa druge strane žice postavi pitanje: "Imate li vi IKAKVOG iskustva sa programiranjem?"
Već sam uhvatio vazduh, da mu objasnim kako sam ja tamo krajem 80-tih i početkom 90-tih radio na razvoju poslovnog softvera, dogurao do nekakvog "samostalnog projektanta", pa čak imao i nekakvu medjunarodnu karijeru...Pa kursevi na ETF-u... Pa mainframe kompjuteri VAX, VMS, RDB, PEGS, grafičke radne stanice...
Onda shvatim da sve to mom sagovorniku ne znači ništa, da možda tada nije bio ni rodjen... Shvatim da bi se verovatno zacenio od smeha (kad bi uopšte mogao da shvati) kako smo "umrežavali" prve PC-ije sa mainframom uz pomoć "frizbi-net" tehnologije (šetajući diskete, od računara do računara). Ili kakav je bio osećaj biti isturena jedinica jedinstvenog informacionog sistema (na Afričkom kontinentu) u vreme PRE INTERNETA (!?!)
"Bilo je inteligentnog života i pre interneta?" - skoro da sam ga čuo da pita, u čudu. I naravno, odustao sam od te teške priče:
"Ne, nemam iskustva! Ja sam samo ono što u šali zovu napredni korisnik..."
A mogao sam i da mu kažem da sam se "penzionisao" tamo negde '95. kad sam shvatio da je nemoguće na duže staze biti istovremeno produktivan, i u "top" formi.
Možda bi mu ta informacija nešto vredela?
* * *
Mogao sam i ovde da završim ovu pričicu - i to bi bilo pošteno, ali nebi bilo istina. Moj dragi mladi kolega mi je pomogao koliko je mogao, ali ja sam zbog drugih obaveza shvatio tek popodne da nismo uradili ništa. Sada je kontakt strana koja je ranije samo "gutala" poštu, bukvalno blokirala browser-e. Radno vreme mog provajdera je prošlo - i šta sad ? Onda sam se setio da na back-up diskovima imam stare verzije (ispravne) pokvarenog PHP-a. Pažljivo sam napravio potrebnu izmenu, dva puta sve proverio - i sve je proradilo kao "Doxa"! Naravoučenije?
Bez starca - nema udarca!
.
..eh, bez starca nema udarca... Kako to gordo zvuci? :P :D
ReplyDelete@Deda - vidim, osetio si se lično prozvan. Neka, neka... Budimo realni - ko će NAS da hvali, ako nećemo sami sebe?
ReplyDeleteHaha, ali slika uz ovaj tekst...!!! Fenomenalno! Takozvani udarnik. :)
ReplyDeleteBravo čika Miko ti si moj idol!
:)))
Pa i ja osećam generacijski ponos!
ReplyDeleteBravo!
tetka Amarilis
I omladina ti kliče: "Čika Miko predsedniče!" :-))))) E, sad, da si pionir veseli, pevao bi ti drugu pesmu, sa radnim naslovom: "U mladića ko u leptirića". Nego, bravo za tebe!
ReplyDelete@Džiadžojka - Uh! To sa idolom me podseti na ono kad Hese priča kako ga je neka šiparica "oladila" onim osmehom koji mlade devojke upućuju "čikama od kojih im ne preti nikakva opasnost..."
ReplyDelete@amarilis.online - sad si me izazvala da skujem žensku verziju izreke:
Bez "domaćice" - nema udarnice!
(izvini - nisam mogao da odolim)
OK, samo da nije tako seksistička, udarnica pa domaćica. Možeš ti to bolje, čika Miko i ostalo gore navedeno, kao naravoučenije.
ReplyDeleteMoja slobodna asocijacija
Djura i mornari
http://www.youtube.com/watch?v=U3sOZoc3OzQ&feature=related
Prognoza: za koju godinu napisaćeš knjigu "Kako se kalio čelik, a iskalio konzervativac" ;)
ReplyDelete..vole nas deca iz ulice.
ReplyDelete... volimo sve sto vole leptirici, a slusamo ploce samo preko Iskrinog gramofona...
Ma necu vise da se hvalim/o... Nek to rade drugi. :P
Hvala na podršci, i izvinjavam se još jednom. Povukla me rima, časna reč! Nisam ja iz tog seksističkog fazona, a i ako postanem konzervativac (za koju godinu) biću verovatno od neke avangardne sorte. "Tosku-10" neću da komentarišem, jer bih onda morao da se setim i nekog lampaškog radio-aparata "Kosmaj" koji je pao za rock&roll... Ali tu praistoriju ćemo u nekom novom postu.
ReplyDeleteCela ova zafrkancija nas je skrenula sa poente teksta, a ta je da ako pre pedesetog rodjendana možemo da imamo 3 karijere (rokersku, programersku i preduzetničku)- onda najzanimljivije tek dolazi!
Osećam to - u kostima!
.
Snalažljivost i inteligencija uvek idu ispred znanja. Srećom.
ReplyDelete@Kajzer Soze - ...mada nije loše da ih znanje sustigne tu-i-tamo. Tek da trka bude zanimljivija. Mogao bi neko da pogrešno razume moju priču: nije defetizam ako u nekom trenutku rešiš da uhvatiš "drugi voz" - dokle god si do kraja posvećen ONOME čime se baviš.
ReplyDeleteIzgleda da potpuno ispadam iz ove priče - podosta mi je godina, a sa tehnikom nemam blage veze. Koristim komp i slično, ali ne shvatam princip po kome deluje, kao što i šporet i te kako koristim, ali ne bih umela da ga sklopim ili namestim da radi.
ReplyDeleteKad god vidim neke nazive, skraćenice... poput VnfmdgDsh... šta god, samo preletim pogledom, ubeđena da te i takve informacije nisu meni namenjene.
Čitajući tvoj post osećala sam se kao Bugarin u onom vicu o njegovom odlasku u svemir sa Lajkom - dok je pas dobijao uputstva poput Program G6, MndksgbakBgfm, Bugarin je samo vrteo glavom levo-desno kao na teniskom turniru i na kraju konverzacije Lajke i baze, sav uzbuđen zapitao: „A ja, šta ja da radim?" „Na‘rani kuče i ništa ne pipaj!"
I kog đavola se onda ja javljam? Zato što sam tekst pročitala do kraja, nadam se i razumela poentu, što je za mene neverovatan uspeh. Zato, sve čestitke!
@Milja Lukić - Eto! A baš sam se trudio da bude što čitljivije za ljude koji nemaju mnogo veze sa materijom (u koje očito i ja sve više spadam). A tvoj vic me podsetio na jednu legendarnu SF-priču (Mislim da je od F.Herberta, to će biti onaj što je rekao da je količina intigencije na nekoj planeti konstantna). U priči sleće na zemlju neki vanzemaljski brod. Njihova civilizacija je daleko naprednija od naše i svi su puni strahopoštovanja prema njihovom znanju i tehnologiji... Glavni junak priče je neki prevarant koji se sprijatelji sa jednim vanzemalcem u pokušaju da izvuče od njega neku unosnu tehnološku tajnu. Medjutim, u toku razgovora shvati da njegov novi prijatelj "samo pritišće neku dugmad", i da u stvari nema pojma niočemu... Na kraju priče prevarant proda vanzemaljcu Bruklinski most (mora da je bio poreklom sa naših prostora).
ReplyDeletep.s. dobrodošla! (i ne brini, ovo je retka tema na ovom blogu)